Dobro nam došlo, Sunce: Priča o vitaminu D (i kako prepoznati njegov deficit)

Dok uživa u toplim sunčevim zracima, naša kože, ne samo da uživa, nego radi i jednu veoma važnu stvar za naš organizam.

Dobro nam došlo, Sunce: Priča o vitaminu D (i kako prepoznati njegov deficit) Foto: Shutterstock

Na pragu 20. veka u medicini su bila prepoznata tri osnovna hranljiva sastojkau hrani: proteine, ugljene hidrate i masti. Međutim, bile su tu i neke "pomoćne materije", za koje je poljski biohemičar Kazimjež Funk, 1922. godine, skovao termin - vitamini.

Istraživanje o ovim "pomoćnim materijama" napredovalo je tokom ranog 20. veka, kada je otkriven niz esencijalnig organskih jedinjenja koji su označavani abecednim redom: vitamin A, B, C i D.

Vitamini su neophodni za normalan rast , razvoj i funkcionisanje organizma. Iako sami po sebi nisu izvor energije ili materijal za izgradnju ćelija, oni su ključni za stvaranje energije i pokretanje metaboličkih i fizioloških procesa u telu.

Da bi normalno funkcionisao, organizmu su potrebne male količine vitamina koje gotovo isključivo dolaze iz hrane koju jedemo. Izuzetak je jedino vitamin D. Njega sadrži tek nekoliko namirnica i to u malim količinama. Umesto iz hrane, vitamin D se sintetiše iz sunčeve svetlosti. Proces pretvaranja sunčevih zraka u nešto što naša tela mogu da koriste, podrazumeva niz komplikovanih hemijskih procesa. 

Kada je naša koža izložena sunčevoj svetlosti, ona proizvodi vitamin D i usmerava ga u jetru. Vitamin D se tu menja u 25 (OH) D (kalcifediol) i ide dalje u bubrege, koji ga pretvaraju u aktivni vitamin D ili kalcitrol.

Naučnici još uvek istražuju potpuni uticaj koji vitamin D ima na naša tela, ali ono što je poznato je da reguliše kalcijum i fosfat koji koriste kosti i zubi.

Već u 1800-im godinama, sunčeva svetlost je bila povezana sa zdravim kostima. Ove pretpostavke pratile su studije o rasprostranjenosti bolesti deformiteta kostiju, rahitisu.

Već tada, lekari su znali da zbog nedostatka izlaganja sunčevoj svetlosti, deca razvijaju meke, tanke i lomljive kosti. Do kraja 19. veka, otkriveno je da je čak 90 odsto dece koja su živela u zagađenim i gradskim sredinama bez sunca, patilo je od rahitisa.

Bez obzira na to koliko kalcijuma i fosfora unosite u organizam, bez vitamina D vaše telo neće moći da ih koristi. Pored kostiju i zuba, nedavna istraživanja pokazuju da bi vitamin D mogo imati pozitivnu ulogu u brojnim drugim ključnim sistemima, pospešujući zdravu kardiovaskularnu funkciju, mišićnu funkciju, imuni sistem, endokrini sistem i nervni sistem. Takođe, igra važnu ulogu u komunikaciji ćelija. 

Simptomi deficita vitamina D su često suptilni, a ovo su neki na koje treba da obratite pažnju: bolni mišići, slabost, bol u kostima i njihova krhkost. Takođe, deficit viramina D može biti poveza sa astmom, dijabetesom, depresijom, Alchajmerom, visokim krvnim pritiskom, multiplom sklerozom, pa čak i rakom. 

To daje vitaminu D ulogu u sprečavanju i lečenju nekih od najozbiljnijih dugoročnih zdravstvenih problema na svetu.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je julsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.