Kakvi su kao prijatelji, a kako se ponašaju kada ih neko nervira? Prvo istraživanje o odnosima među plamencima

Ako ste mislili da samo stoje u plićaku i doteruju se, pogrešili ste. U velikim jatima flamingosa vladaju određena pravila.

Kakvi su kao prijatelji, a kako se ponašaju kada ih neko nervira? Prvo istraživanje o odnosima među plamencima Foto: Profimedia

Plamenci su poznati po svojim dugim nogama, gracioznom vratu i ružičastom perju. A sada su naučnici prvi put otkrili da oni, kao i ljudi, grade složene odnose.

Naime, plamenci ili flamingosi, formiraju dugotrajna i odana prijateljstva - i da, fizičke osobine igraju ulogu u tim vezama, piše National Geographic.

Trajne veze među plamencima podrazumevaju parove (koji svake godine grade gnezdo i odgajaju mlade), istopolna prijateljstva i grupe od pet do šest bliskih prijatelja.

Šest vrsta plamenaca naseljava velika slana i alkalna jezera, ili plitke lagune širom Amerike, Afrike, Evrope i Azije, a kreću se u jatima koje može da broji i hiljadu članova.

Vođa studije, Pol Rouz, bihejvioralni ekolog sa Univerziteta Ekster u Velikoj Britaniji, želeo je da otkrije da li plamenci, unutar tih velikih grupa, formiraju složene odnose.

Od 2012. do 2016. godine, Rouz je prikupljao podatke posmatrajući četiri jata: na Karibima, u Čileu, u Andima i jedno manje jato koje živi u Goldčesterširu. 

Prikupljajući podatke tokom pet godina, Rouz je primetio da flamingosi održavaju selektivno stabilna prijateljstva koja iskazuju tako što stoje zajedno. Takođe je moguće da njihova prijateljstva traju decenijama (prosečni životni vek plamenca je 50 godina).

Baš kao i ljudi, i ove prtice takođe izbegavaju određene pojedince, kaže Rouz, što im pomaže da održe mir u jatu. "Jedini način da izbegnu borbu je da izbegavaju jedinku sa kojom se ne slažu", kaže Rouz.

Za potrebe svog istraživanja, Rouz je fotografisao jata močvarnih područja četiri puta tokom proleća i leta, i tri puta tokom jeseni i zime. Takođe je fotografisao ptice koje su se odvojile u podgrupe u svakom jatu (sve ptice oko noge su imale prste radi lakšeg raspoznavanja).

Vrat kao mera prijateljstva

Plamenci su veoma zauzete ptice - veoma često jedu, moraju da se doteruju, a na spisak obaveza dolazi i - svađa.

Ako se previše približe dve ptice koje se ne slažu, one istežu svoje vratove i napadaju se kljunovima. U toj borbi pokazuju koja ima duži vrat.

Rouz je takođe otkrio da vrat koriste kao neku vrstu "merne jedinice". Ptice koje sede ili stoje na udaljenosti većoj od "jedne dužine vrata", pripadaju drugoj "ekipi". Veća jata imaju i složenije odnose. 

U jednoj grupi, Rouz je u očio dve starije ženke koje su bile toliko povezane, da su sve radile zajedno. Zajedno su se "prikazivale" u vreme udvaranja, zajedno su gradile gnezdo, i uvek bi prihvatale jednog mlađeg mužjaka.

Naučnici koji nisu učestvovali u istraživanju, smatraju ga veoma interesantnim.

"Ptice su poznate po životu u paru, ali su njihovi drugi odnosi nedovoljno istraženi", kaže ornitolog Karl Berg sa Univerziteta u Teksasu. Sa njim se složio i Džeri Lorenc, ekolog iz Majamija i dodao da je "zanimljivo to što se među pticama sada mogu uočiti i dokumentovati i neseksualne veze".

Kako plamenci pronalaze prijatelja?

Što se tiče načina na koji flamingosi biraju svoje prijatelje, Rouz smatra da najvažniju ulogu imaju karakter i boja.

"Traže nekog sebi sličnog, sa kim se neće sukobljavati. Jata su velika i bučna, i traže nekoga sa kim će imati malo mira."

Takođe je primetio da se flamingosi slične boje drže zajedno. Ružičastiji se druže sa ružičastijima, oni malo bleđe ružičasti, sa njima sličnima.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...