Vikinška "žila kucavica": Nakon topljenja leda otkriven planinski prelaz star gotovo 2.000 godina

Vest o velikom otkriću je obišla svet, a 15. aprila stigao je i članak objavljen u naučnom časopisu "Antiquity", koji objašnjava šta je usledilo nakon otkrivanja više od 1.000 artefakata, bukvalno, zamrznutih u vremenu.

Vikinška "žila kucavica": Nakon topljenja leda otkriven planinski prelaz star gotovo 2.000 godina Foto: Wikimedia Commons

Počelo je sa majicom starom 1.800 godina. Arheolog Lars Holger Pilo posmatrao je svoje kolege kako izučavaju drevnu tuniku pronađenu nakon topljenja jednog ledenog sloja na planini Lomseggi u Norveškoj. Pilo se pitao šta bi još moglo da "ispliva" i šta bi još mogao da pronađe. 

Dok je ostatak tima pakovao tuniku, on i još jedan arheolog udaljili su se od grupe. Hodali su prateći ivicu leda koji se topio. Pilo je ubrzo shvatio da gleda u polje puno predmeta koji stotinama godina nisu videli Sunce. Polomljene sanke, alati i drugi predmeti stari gotovo 2.000 godina, korišćeni u svakodnevnom životu, ležali su da površini leda otopljenog usled globalnog zagrevanja.

"Znali smo da smo otkrili nešto zaista posebno", rekao je Pilo, vodeći arheolog na projektu Arheologije lednika u Oplandu u Norveškoj.

Vest o velikom otkriću je obišla svet, a 15. aprila stigao je i članak objavljen u naučnom časopisu Antiquity, koji objašnjava šta je usledilo nakon otkrića više od 1.000 artefakata, bukvalno, zamrznutih u vremenu.

Predmeti su datovani od oko 300. do 1500. godine nove ere, i otkrivaju priču o planinskom prelazu koji je bio vitalni koridor za doseljenike i poljoprivrednike koji su se sezonski kretali od večito hladnih naselja uz reku Oto u južnu Norvešku do letnjih farmi. Ovi putnici su iza sebe ostavili gotovo sve, od potkovica do kuhinjskog pribora.

Ovi lednici se nalaze na velikim nadmorskim visinama i nisu isti kao njihovi veći rođaci, glečeri. Objekti zamrznuti u glečerima se vremenom usitnjavaju unutar te pokretne ledene mase. Ovi lednici se ne pomeraju, i tako artefakte čuvaju na jednom mestu - u odličnom stanju, sve dok se led ne istopi.

Pilo, vodeći autor istraživanja, i njegove kolege, radio-karbonskom analizom predmeta otkrili su da je ljudska aktivnost na tom području počela oko 300. godine nove ere, u vreme kada su dobri klimatski uslovi doveli do porasta stanovništva na tom području. Putovanja tokom vikinškog perioda dosegla su vrhunac oko 1000-te godine, a zbog ekonomskih i klimatskih promena, njihova moć počela je da opada i pre nego što je crna smrt opustošila Norvešku 1340-ih godina.

Zanimljivi artefakti

Predmeti pronađeni na prelazu Lendbreen uključuju brojne svakodnevne predmete za koje je Pilo mogao da pretpostavi čemu su služili. Međutim, tu se našao i jedan mali drveni predmet koji je, do izlaganja u muzeju, bio prava misterija. Kada je videla mali drveni predmet, jedna starija žena ponudila je objašnjenje,

Komad drveta, star 1.000 godina i napravljen od smreke, verovatno je korišćen kao "čep" za ovčije vime, kako jaganjci ne bi pili mleko, da bi ljudi mogli da ga koriste za sebe, objasnila je. Naime, žena koja je tridesetih godina živela na farmi, rekla je da je njena porodica u iste svrhe koristila predmet veoma sličan ovom.

"Žila kucavica"

Kasnijom analizom, arheolozi su shvatili da ovaj prelaz nisu koristili samo poljoprivrednici koji su sezonski koristili zemljište. Pilov tim otkrio je da su neke složene stenske formacije dizajnirane tako da pomognu ljudima da se snađu na nepoznatom terenu, nešto kao saobraćajni znaci ili putokazi. Prisustvo potkovica, pa čak i delova konjskih zaprega, daje uverljiv dokaz da je ovaj put bio "žila kucavica" hiljadama godina - čineći ovaj norveški prelaz prvim te vrste u severnoj Evropi.

"Slabljenje ekonomije počelo je pre pandemije crne smrti, ali za to nemamo dobro objašnjenje", kaže Pilo. Ali zlatne godine prelaza podudaraju se sa vremenom povećane trgovine i urbanizacije u tom kraju. Logično je da im je trebao put kojim bi brzo prešli preko planine.

Ovi artefakti se danas čuvaju u ogromnim zamrzivačima, a Pilo je nastavio svoja istraživanja lednika u Norveškoj.

"Ponekad u šali kažem da je led vremeplov. A to zapravo i nije šala. Led zaista prenosi predmete u naše vreme", kaže Pilo.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...