Na putu ka Zemlji: Dolazak komete ATLAS

Nova kometa je na nebu. Približava se i kako prolaze tmurni dani u svetu okovanom epidemijom, kometa će biti sve vidljivija, tako da će se krajem maja verovatno videti golim okom i iznad Srbije.

Na putu ka Zemlji: Dolazak komete ATLAS Foto: Profimedia

Moglo bi se desiti i da gošća iz dubokih prostranstava postane dnevna kometa, vidljiva na nebu i tokom obdanice. Kometa C/2019 Y4, nazvana i ATLAS, po sistemu teleskopa koji ju je otkrio, prvi put je snimljena uoči novogodišnjih praznika.

Nekoliko dana pre nego što će kineske vlasti obavestiti Svetsku zdravstvenu organizaciju (WHO) o pojavi jednog novog patogena iz porodice koronavirusa, dok se zebnja zbog misteriozne zaraze prenosi od usta do usta kroz bolnice, javne službe i političke komitete u Vuhanu, a svet se, u prednovogodišnjoj opijenosti, bezbrižno sprema za doček 2020. godine, na drugom kraju planete, na pustom i hladnom, četiri hiljade metara visokom vrhu vulkana Mauna Loa, na Havajima, automatizovani teleskop pregleda noćno nebo u potrazi za opasnim malim telima koja bi mogla da pogode i ugroze Zemlju.

Relativno mali, reflektujući teleskop sa ogledalom prečnika pola metra i vrlo jakom CCD kamerom od 110 megapiksela, zajedno sa teleskopom na susednom havajskom vulkanu i još nekoliko širom sveta, deo je NASA projekta koji predstavlja poslednju liniju u otkrivanju neočekivanih asteroida, nazvanu Asteroid Terrestrial-impact Last Alert System i poznatu po akronimu ATLAS. Sistem je sposoban da uoči izuzetno blede objekte, magnitude 20, što je, uslovno govoreći, uporedivo sa vidljivošću šibice u Beogradu koja je upaljena čak negde na Islandu, a pored svoje osnovne namene, ATLAS se pokazuje i kao uspešan lovac na komete.

Tako će robotizovani teleskop ATLAS dva sata nakon ponoći, 28. decembra, u skeniranju zvezdane noći po ko zna koji put naići na sazvežđe Velikog medveda, punih 30 sekundi snimati deo neba širine 15 mesečevih prečnika, 5 sekundi učitavati podatke sa kamere, a potom se, uz lagani šum motora i okretanje montaže, pomeriti na sledeći segment neba. Snimak će, pohranjen u bazi, biti pregledan tek nakon praznika, danima kasnije, u vreme kad je u kineskim laboratorijama već bio dešifrovan genom novog koronavirusa, a epidemiolozi u Vuhanu zabeležili i prvu smrt od zaraze njime izazvane.

Astronom Lari Denneau će na ATLAS snimku zapaziti kometu koja je u tom trenutku imala izuzetno mali rep, o čemu će 11. januara izvestiti Minor Planet Center. Potonji pregled snimaka, zabeleženih u međuvremenu na CCD telskopima u Japanu, Italiji, Španiji i SAD potvrdiće dolazak nove komete, ali i da joj, kako dani prolaze, rep postaje sve duži i duži. Kometa ubrzo dobija zvanično ime C/2019 Y4 (ATLAS), proračunava se njena orbita i pokazuje se da je, bar otkako postoji pisana reč, nismo ugledali jer joj je bilo potrebno čak 4400 godina da obiđe oko Sunca.

Isprva jedva razaznatljiva, prividne zvezdane veličine, odnosno magnitude 19,6, kometa će biti sve jasnija kako se bude primicala Zemlji. Kada je 23. januara Vuhan stavljen u karantin, a sa dolaskom februara, zaraza se proširila svim kontinentima i dobila ime Covid-19, kometa je dostigla magnitudu od 17, prema analizi koju je objavio PhysOrg. Kada je krajem marta, zaraza počela da odnosi hiljade žrtava dnevno u Evropi i SAD, a jedna trećina svetske populacije stavljena u karantin, kometa ATLAS je dostigla magnitudu 8, što, kako objašnjavaju astronomi, znači da joj se sjaj uvećao čak 4000 puta.

Trenutno je još uvek vidljiva samo teleskopom. Fotografija komete je nastala 14. marta upravo pomoću teleskopa i kao i mnoge druge, otkriva njenu karakterističnu zeleno-žutu boju. Kometu ovih dana sa uzbuđenjem posmatraju i snimaju stotine astronoma širom sveta, od kojih neki to čine doslovno iz karantina, a sve više raste uverenje da će ATLAS biti glavni događaj na nebu u 2020. godini. Kako navodi portal EarthSky, kad se još bude približila Suncu i led se bude dalje otapao, kometa bi mogla imati spektakularno dug rep.

Kako piše časopis Astronomy, kometa će do kraja sledećeg meseca, u majskim predvečerjima, biti vidljiva golim okom. Mada je bilo kakav spektakl sa kometama nezahvalno prognozirati, ovaj list navodi da bi ATLAS mogla biti – danju vidljiva kometa. Prema podacima NASA JPL laboratorije, kometa je trenutno od Zemlje udaljena jednu astronomsku jedinicu. I dok ova zaleđena gromada putuje ka zvezdi, za nekoliko dana će preseći orbitu Marsa. U tačku najbližu Zemlji će stići 23. maja, da bi Suncu, u tačku koja se naziva perihel, najbliže prišla 31. maja, kada će biti jasno vidljiva.

Komete su, tokom istorije, vrlo često podsticale sujeverni strah i bile povezivane sa istovremenim događajima na Zemlji – sa izbijanjem ratova, gladi i prirodnih katastrofa, ali i opakih zaraza. Dolazak komete ATLAS, neizbežno, obeležen je pandemijom, pa će nesumnjivo podstaći najraznovrsnije spekulacije i verovanja. No, kako će golim okom biti vidljiva krajem maja, nije nemoguće da se, u pozitivnom obrtu, njeno prikazanje dogodi onda kad zaraza bude savladana. I označi pobedu čoveka i njegovog znanja nad virusom.

Izvor: Nauka kroz priče



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je septembarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.