Značaj mere socijalnog distanciranja predstavljen na primeru nordijskih zemalja

Šta o širenju virusa korona možemo da zaključimo iz primera koji nam daju Švedska, Danska, Finska i Norveška?

Značaj mere socijalnog distanciranja predstavljen na primeru nordijskih zemalja Foto: Profimedia

Svakodnevno ažuriranje grafikona koji ilustruju rast stope smrtnosti uzrokovane virusom COVID-19 pomaže stručnjacima u razumevanju širenja virusa i načina na koji to širenje može da se zaustavi. Međutim, kada se porede različite države poput Južne Koreje, Kine, Italije i Velike Britanije, dolazi se do zaključka da na način širenja virusa utiču različiti faktori, kaže Pol Franks, profesor genetske epidemiologije na Univerzutetu Lund za The Conversation.

Te zemlje razlikuju se na mnogo važnih načina, uključujući demografiju, građansku poslušnost, gustinu naseljenosti, obrasce socijalnih interakcija, kvalitet vazduha i genetiku. Na primer, regija u kojima živi većinski staro stanovništvo, u Italiji ima više nego u mnogim drugim državama. A evropska društva verovatno nikada neće prihvatiti drakonske mere kakve se praktikuju u Kini i Južnoj Koreji, smatra ovaj naučnik.

Iz tog razloga, iz naučne perspektive, a u nedostatku boljih modela, nordijske zemlje Švedska, Danska, Norveška i Finska - koje su kulturološki, ekonosmki i geografski slične, ali primenjuju različite mere u sprečavanju širenja novog virusa krona, možda su najbolji primer za upoređivanje efikasnosti mera.

Iako je još rano za definitivne odgovore o tome koje mere najbolje funkcionišu, neki zanimljivi zaključci već mogu biti izvučeni.

Švedski pristup razlikuje se od pristupa koji praktikuju njeni susedi. Švedska je veliki deo odgovornosti stavila u ruke građana, savetujući im da se ponašaju odgovorno. Uprkos stanju u svetu, švedski kafići, restorani i škole još uvek rade, a građani uživaju u šetnjama parkovima.

Za razliku do Šveđana, njihove kulturološki slične komšije, uvele su mnogo strože mere. U Danskoj, Norveškoj i Finskoj škole su zatvorene pre nedelju dana, a kretanje je strogo ograničeno.

Šta kažu istraživanja?

Istraživanje koje su radili vodeći britanski stručnjaci pokazalo je sledeće. Do 28. marta procenat širenja virusa korona u Švedskoj je 2,47 odsto, u Norveškoj 0,97, a u Danskoj oko jedan odsto.

Iako je prerano da bi se video jasan efekat mera na stopu smrtnosti, do 1. aprila smrtni slučajevi od virusa COVID-19 u Švedskoj su 24 građana na milion stanovnika, dok je u Norveškoj na milion građana umrlo osmoro ljudi. Finska ima najnižu stopu smrtnosti i ona iznosi tri građana na milion.

Brzina kojom se virus širi je važna, jer što je veći broj zaraženih u istom trenutku, manje su šanse da će bolnice to moći da izdrže. Osnovni cilj suzbijanja epidemije je minimiziranje broja dnevnih primanja pacijenata u bolnice, kako bi se održao funskcionalan zdravstveni sistem.

Kako se zdravstveni sistem ne bi urušio, Nordijske zemlje napravile su proračun svojih kapaciteta, a rezultati su pokazali da će teret koji će bolnice poneti biti sličan u svim zemljama, a to je 528 do 544 smrtnih slučajeva na milion stanovnika.

U odnosu na države koje su uvele drastičnije mere i time "razvlače" epidemiju, postoji bojazan da će se u Švedskoj, zbog veoma labavih mera, veliki broj obolelih i smrtnih slučajeva desiti u roku od nekoliko nedelja - što zdravstveni sistem neće moći da izdrži.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je julsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.