Ko je širio tifus bogatim njujorškim porodicama? Istorijska medicinska istraga koja je otkrila Tifusnu Meri

U vreme kada je živela pretstavljala je za neke i smrtnu opsanost, a da toga nije bila svesna. Danas na njenom slučaju svi učimo važnu lekciju.

Ko je širio tifus bogatim njujorškim porodicama? Istorijska medicinska istraga koja je otkrila Tifusnu Meri Foto: Profimedia

Džordž Soper nije bio tipični detektiv. Po struci je bio graževinski inženjer, ali je sticajem okolnosti postao stručnjak za sanitetsko-zdravstvene mere, piše National Geographic.

Kada se 1906. godine jedan zemljoposednik sa Long Ajlenda borio da pronađe izvor izbijanja tifusa, pozvao je Sopera. Naime, vlasnik je tog leta iznajmio kuću porodici i slugama jednog bankara. Krajem avgusta šest od 11. ukućana razbolelo se od tifusa.

Soper je prethodno bio angažovan od države Njujork na istraživanjema vezanim za epidemije - "Zvali su me 'borac protov epidemije'", kasnije je napisao. 

Soper je verovao da bi tifus mogla da širi jedna osoba, nosilac. Na Long Ajlendu pažnju je usmerio na kuvaricu, Meri Malon, koja je u kuću stigla tri nedelje pre nego što se razbolela prva osoba.

Prolazeći kroz spisak bogatih Njujorčana kod kojih je radila Malon između 1900. i 1907.godine, pronašao je 22 zaražene osobe.

Tifusna groznica je bakterijska infekcija koja se obično širi hranom i vodom kontaminiranom salmonelom. Pre nego što je razvijeno lečenje antibioticima, pacijenti koji su bili zaraženi tifusom imali su visoku telesnu temperaturu i dijareju, ponekad su zapadali u delirijum, i, na kraju, smrt.

U to vreme, bez regulisanih sanitarnih praksi, bolest je bila prilično česta i Njujork se borio sa višestrukim epidemijama. kada je Soper započeo istragu, 1906. godine, u Njujorku je od tifusa umrlo 639 ljudi. Ali do tada nije bilo potrage za nosiocem, posebno ne potrage za osobom koja i nema simptome.

Četiri meseca nakon što je započeo istragu, Soper je pronašao Malon. Radila je u u kući koja je imala fasadu od smeđeg kamena u Park Aveniji. A saznao je i da Malon nedeljom često služi sladoled sa svežim breskvama. U poređenju sa njenim toplim, kuvanim jelima, zaključio je, "kuvar ne može naći bolji način da očisti ruke od mikroba i zarazi porodicu."

Tridesetsedmogodišnja irska kuvarica, kako je kasnije opisao, bila je "visoka pet stopa i šest centimetara. Bila je to plavuša sa jasnim plavim očima, zdrave boje kože i jače vilice". Kad se suočila sa njegovim dokazima i zahtevom za uzorak urina i izmeta, ljuto je škrgutala zubima na Sopera.

Doktorka S. Džozefin Bejker, buduća zagovornica higijene i brige o javnom zdravlju, poslata je da ubedi Malon da da svoje uzorke. Ali i nju je takođe oterala. Bejker, čiji je otac umro od tifusa, kasnije je izvršila svoju misiju promovisanja preventivne medicine (i postala prva žena koja je stekla doktorat iz javnog zdravlja). "Tragedija je bila u tome što nam Meri nije verovala", napisao je kasnije Bejker.

Foto: Wikimedia Commons

Konačno, Malon je Bejker u pratnji pet policajaca prevezla u bolnicu gde je - nakon skoro uspešnog pokušaja bekstva - testirana. Ti testovi su pokazali da je bila pozitivna na salmonelu, bakteriju koja izaziva tifus.

Stavljena je u karantin u malu kući na udaljenoj lokaciji, koja je pripadala bolnici Riversajd. Kuća je bila izolovano na malenom ostrvu North Brother, koje pripda Bronksu.

Sama Malon nije imala simptome tifusa i nije verovala da je ona izvor zaraze. Zapravo, ona nikad nije shvatio šta znači biti nosilac, jer nije imala simptome. Jedini lek koji je bio preporučen Malon, bio je uklanjanje žučne kese, što je ona odbila. Novine New York American su je 1909. godine prozvali "Tifusna Mari", kako ju je zapamtila i istorija.

U pismu, koje je rukom pisala svom advokatu, Malon je napisala: "Bila sam predstava za sve. Čak su i stažisti morali da dolaze da me vide i pitaju o činjenicama koje su već poznate celom svetu. Muškarci koji su oboleli od tuberkuloze govorili su: "Evo je, oteta žena. Dr Park me je ilustrovao u novinama u Čikagu. Pitam se kako bi doktoru Vilijamu H. Parku bilo da njega tako uvrede i stave u novine njega ili njegovu suprugu, i nazovu ga "Tifusni Vilijam Park".

Pretio joj je i zatvor, a ona je 1909. godine tužila Ministarstvo zdravlja u Njujorku, a slučaj je predat Vrhovnom sudu. Na sudu Malon je podstakla raspravu o privatnosti pacijenta i odgovornosti države u krizi javnog zdravlja. Njen advokat je tvrdio da je bila zatvorena van pravnih propisa.

Sud je odbio da je pusti, rekavši da "mora zaštititi zajednicu od ponovnog širenja bolesti", ali Malon je početkom sledeće godine oslobodio novi gradski komesar za zdravstvo. Pristao je pod uslovom da prestane da kuva.

Život u egzilu 

Nije otišla u zatvor, ali je vraćena na ostrvo North Brother - za stalno. Dane je provodila čitajući i radeći u laboratoriji pripremajući medicinske testove. Tamo je i umrla od moždanog udara 1938. godine, posle četvrt veka u karantinu. Nikad nije priznala da je nosilac tifusa. Devet osoba je prisustvovalo njenoj sahrani u Svetom Luku u Bronksu.

Tokom dve epidemije najmanje 51 osoba je dobila tifus od Meri Malon, a troje je umrlo. 

"Priča o Tifusnoj Meri ukazuje koliko je teško objasniti zaraženima da mogu da zaraze druge", upozorio je Soper. 

Ali vlasti su bile promenile način reagovanja na takve pretnje. U vreme Malonine smrti, njujoršku zvaničnici otkrili su više od 400 zdravih nosilaca tifusa. No niko od njih nije bio prisiljen da ide u zatvor. 

Nasleđe "Tifusne Meri" kao asimptomatskom nosicu zareze dovelo je do teorije o "super nosiocima".

"Otkad je otkrivena "Tifusna Meri", čitav problem prenosilaca zaraznih bolesti poprimio je ogroman značaj", rekao je Soper u svom govoru 1913, "važnost je prepoznata u svim zemlji u koje su u tom trenutku razvijale svje sisteme javnog zdravlje, ali i među vojnicima gde su zarazne bolesti stavljene pod kontrolu”.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...