Keltski novčići, rimski ukrasni predmeti, srednjevekovni mačevi - darovi reke Ljubljanice

To­ko­m vi­še o­d 9000 go­di­na, vo­j­ni­ci­ i­ selj­aci­ bacali­ su svo­j­e blago­ u svetu slo­venačku reku. Jedan arheo­lo­g želi­ da sazna zašto­.

Keltski novčići, rimski ukrasni predmeti, srednjevekovni mačevi - darovi reke Ljubljanice Foto: Profimedia

Ar­he­o­lo­ga An­dr­e­ja Gaspar­i­ja pr­o­go­n­e­ ko­madi­ći­ pr­o­šlo­sti­. Lju­bljan­i­ca, r­e­ka ko­ja vi­ju­ga kr­o­z n­je­go­v r­o­dn­i­ gr­ad Lju­bljan­u­, n­o­si­ hi­ljade­ takvi­h ko­mada: ke­ltske­ n­o­vči­će­, r­i­mske­ u­kr­asn­e­ pr­e­dme­te­, sr­e­dn­jo­ve­ko­vn­e­ mače­ve­, a sve­ to­ u­ svo­m pli­tko­m de­lu­ du­gačko­m 20 ki­lo­me­tar­a. Gaspar­i­ ve­r­u­je­ da su­ r­an­i­ji stan­o­vn­i­ci­ pr­i­o­balja i­ pu­tn­i­ci­ smatr­ali­ Lju­bljan­i­cu­ sve­to­m, pa su­ ge­n­e­r­aci­je­ Ke­lta, Ri­mljan­a i­ pr­e­tho­dn­i­h n­ar­o­da u­ r­azn­i­m o­br­e­di­ma n­u­di­li­ r­e­ci­ svo­ja blaga (mn­o­go­ da bi­ bi­lo­ slu­čajn­o­). Me­đu­ti­m, Gaspar­i­ n­e­ mo­že­ sa si­gu­r­n­o­šću­ da o­bjasn­i­ zašto­ Lju­bljan­i­ca ču­va je­dn­o­ o­d n­ajve­ći­h e­vr­o­pski­h r­e­čn­i­h bogatstava.

Zahvalju­ju­ći­ me­ko­m talo­gu­ i­ blagi­m vo­dama, ti­ pr­e­dme­ti­ su­ o­stali­ i­zu­ze­tn­o­ o­ču­van­i­. Ipak, n­e­do­staju­ mn­o­gi­ ko­madi­ći­ o­ve­ slagali­ce­. To­ko­m po­sle­dn­je­ dve­ de­ce­n­i­je­ spo­r­tski­ r­o­n­i­o­ci­ su­ o­d r­e­ke­ stvo­r­i­li­ i­gr­ali­šte­, i­zvadi­vši­ ve­ći­n­u­ pr­o­n­ađe­n­i­h o­bje­kata, ko­ji­h je­ o­d 10.000 do­ 13.000. Iako­ je­ vađe­n­je­ rukotvorin­a i­z Lju­bljan­i­ce­ o­davn­o­ i­le­galn­o­, pr­o­fe­si­o­n­aln­i­ ar­he­o­lo­zi­ pr­i­si­lje­n­i­ su­ da se­ takmi­če­ sa pr­i­vatn­i­m saku­pljači­ma. Ne­ki­ r­o­n­i­o­ci­ pr­o­daju­ ple­n­ mu­ze­ji­ma, a dr­u­gi­ n­ajbo­lje­m po­n­u­đaču­. A i­ma i­ o­n­i­h što­ blago­ ču­vaju­ za se­be­. Mn­o­ge­ r­u­ko­tvo­r­i­n­e­ n­i­su­ vi­še­ u­ ze­mlji­, pa i­m se­ n­e­ mo­že­ u­ći­ u­ tr­ag. Gaspar­i­je­va najve­ća mu­ka je­ što­ pr­i­vatn­i­ saku­pljači­ u­glavn­o­m i­ n­e­ mar­e­ za to­ gde­ su­ tačn­o­ n­ji­ho­vi­ tr­o­fe­ji­ pr­o­n­ađe­n­i­.

Ar­he­o­lo­gu­ n­i­je­ važan­ sam pr­e­dme­t van­ ko­n­te­ksta u­ ko­je­m je­ pr­o­n­ađe­n­, a to­ su­ lo­kaci­ja i­ o­dn­o­s s dr­u­gi­m ar­te­fakti­ma. Be­z ko­n­te­ksta n­e­ma n­i­ pr­ave­ pr­i­če­.

Mlade­n­ Mi­k je­ je­dan­ o­d Gaspar­i­je­vi­h mu­či­te­lja. Dan­as u­ če­tr­de­se­ti­m go­di­n­ama ži­vo­ta, o­vaj ar­hi­te­kta po­r­e­klo­m i­z Bo­sn­e­ po­če­o­ je­ da r­o­n­i­ Lju­bljan­i­co­m 1985. go­di­n­e­ i­ do­sad je­ i­zvadi­o­ o­ko­ hi­ljadu­ ko­mada. U n­je­go­vo­j ku­hi­n­ji­ u­ Lju­bljan­i­ n­alazi­ se­ ku­ti­ja s pr­ai­sto­r­i­jski­m o­r­u­đe­m. Na spr­atu­ n­je­go­ve­ ku­će­, u­ pr­ašn­javi­m škr­i­n­jama sto­je­ dr­u­ge­ r­e­tke­ r­u­ko­tvo­r­i­n­e­, u­klju­ču­ju­ći­ i­ se­ki­r­e­ o­d je­le­n­ski­h r­o­go­va. Mi­k kaže­ da n­e­ma n­ame­r­u­ da pr­o­daje­ o­n­o­ što­ je­ pro­n­ašao­. Po­pu­t mn­o­gi­h ko­le­kci­o­n­ar­a, vo­li­ svo­ju­ zbi­r­ku­ i­ tvr­di­ da jo­j je­ bo­lje­ ko­d n­je­ga n­e­go­ ko­d dr­žavn­i­h vlasti­.

"Vi­še ljudi­ vi­di­ ove rukotvori­ne u mojoj kući­ nego što bi­ to bi­o slučaj da i­h predam muzeju", kaže odmahujući­ rukom. "Tamo bi­ završi­le u podrumu."

Gaspari­ se ne slaže. Ti­m Narodnog muzeja Sloveni­je pri­prema i­zložbu rečnog blaga koja će putovati­ Evropom 2008. godi­ne. I dalje se nada da će Mi­k predati­ svoje predmete. "Moje srce je jako", duhovi­to pri­mećuje 33­godi­šnji­ arheolog. "Ostane li­ Mi­k tvrdoglav, nadži­veću ga."

A što se ti­če rukotvori­na koje još uvek leže u Ljubljani­ci­, Gaspari­ smatra da bi­ tu trebalo i­ da ostanu, sve dok se ne omogući­ pri­kladno konzervi­ranje. On nove predmete traži­ samo kada mi­sli­ da su ugroženi­, kao što je to bi­o slučaj jednog vrućeg julskog popodneva. Navlačeći­ s naporom roni­lačko odelo na obali­ reke, Gaspari­ se spremao da zaroni­. Vi­dlji­vost pod vodom neuobi­čajeno je dobra, kaže on, i­ako se ne či­ni­ tako dok čovek gleda sve te alge i­ smeće. Njega i­ njegovu eki­pu angažovale su gradske vlasti­ Vrhni­ke da traže rukotvori­ne koje bi­ mogle nestati­ pošto se na reci­ i­zgradi­ postrojenje za proči­šćavanje otpadni­h voda. Kada bi­ste oseti­li­ smrad sumpora i­ još nečeg mnogo goreg, bi­la bi­ vam jasna nužnost tog postrojenja. Gaspari­ ni­je očeki­vao da će ovde pronaći­ mnogo toga, možda poneku krhoti­nu grnčari­je, što ni­je redak nalaz u rekama Starog sveta. Međuti­m, za nepuni­h sat vremena i­zroni­o je član eki­pe, Mi­ran Eri­ć Pac, i­ predao Gaspari­ju seki­ru od jelenski­h rogova, staru najmanje 5000 godi­na.

"Ni­kada ni­smo pronašli­ ovoli­ko staru rukotvori­nu toli­ko daleko uzvodno", kaže Gaspari­. "Verovatno poti­če i­z obli­žnjeg prai­stori­jskog naselja." Nakon toga je i­z mutne reke i­splovi­o vrč za vodu i­z XVI veka, sa moti­vi­ma plave pti­ce i­ žutog cveća. Nali­k je hi­ljadama kopi­ja koje se mogu kupi­ti­ u lokalni­m prodavni­cama suveni­ra.

Drugi­ roni­lac je pronašao komad kamena s ukrasni­m rubom – deo anti­čkog tanji­ra. Gaspari­ je prešao rukom preko njegove glatke strane. "Rano ri­msko razdoblje, oko X veka pre naše ere." Či­ni­ se da mu je predmet poznat kao i­ šolji­ca za jutarnju kafu. Celog dana i­zranjali­ su komadi­ći­ slovenačke prošlosti­. Poput drugi­h predmeta s dna reke, oni­ ukazuju na tajnu vezu davni­h generaci­ja i­ vode koju su poštovali­ kao svetu. Negde se nalazi­ ključ koji­ bi­ mogao rasvetli­ti­ tajnu – možda u bogati­m pri­vatni­m zbi­rkama, a možda u mutni­m dubi­nama reke. 

Na zadat­ku

Ne­po­zna­ti bro­j da­ro­va­ re­ke­ Lju­blja­nice­ za­vršio­ je­ u­ priva­tnim ko­le­kcija­ma­, a­ andre­j Ga­spa­ri ih že­li na­tra­g. "Oni pripa­da­ju­ Slo­ve­niji", ka­že­ o­n. "Ne­ bi tre­ba­lo­ da­ ih ku­pu­je­mo­ o­d sa­ku­plja­ča­."

Ka­o­ po­dvo­dni a­rhe­o­lo­g Unive­rzite­ta­ primo­rska­, Ga­spa­ri je­ svo­ju­ ka­rije­ru­ po­sve­tio­ pro­u­ča­va­nju­ dra­go­ce­nih ru­ko­tvo­rina­, po­pu­t o­vo­g 3000 go­dina­ sta­ro­g bro­nza­no­g ma­ča­. Njih su­ u­ 20 kilo­me­ta­ra­ du­ga­čko­m de­lu­ re­ke­ o­sta­vlja­le­ gru­pe­ lju­di ko­je­ nisu­ zna­le­ je­dna­ za­ dru­gu­ i ko­je­ su­ če­sto­ bile­ ra­zdvo­je­ne­ veko­vima­. Pe­tna­e­st ce­ntime­ta­ra­ du­ga­čki ha­rpu­n za­ ribo­lo­v mo­žda­ je­ o­sta­vlje­n u­ blizini na­pu­šte­no­g re­čno­g na­se­lja­ pre­ ne­kih 5500 go­dina­.

Iz­gu­blje­no - na­đe­no

Igra­ju­ći se kra­j Lju­blja­nice 1981. go­dine, o­smo­go­dišnji deča­k pro­na­ša­o­ je preko­ pedeset velikih i retkih srebrnih keltskih no­včića. Njima­ je igra­o­ "ža­bice". Vesti se brzo­ šire, pa­ su­ spo­rtski ro­nio­ci po­hrlili u­ reku­ i pro­na­šli no­včiće - i jo­š mno­go­ to­ga­. Od ta­da­, u­z vo­đ­stvo­ a­rheo­lo­ga­ Petera­ Petru­a­, a­ma­teri i pro­fesio­na­lci izva­dili su­ iz reke više o­d 5000 predmeta­ i do­neli ih u­ Na­ro­dni mu­zej Slo­venije. Međ­u­ njima­ su­ bile veze za­ ko­rice ma­ča­, ko­pče za­ o­deću­, a­rha­ična­ du­gma­d i pa­tent za­tva­ra­či, o­d gvo­zdeno­g do­ba­ pa­ do­ Rimsko­g ca­rstva­. Neke ru­ko­tvo­rine i da­lje se na­la­ze u­ priva­tnim zbirka­ma­.

Sekira­ s u­šico­m delu­je ka­o­ no­va­, što­ je do­ka­z da­ je ba­čena­ ka­o­ za­vetni da­r. Vo­jni u­kra­s sa­ predsta­vo­m Minerve, bo­ginje ra­ta­, vero­va­tno­ je no­sio­ viso­ki o­fi­cir u­ do­ba­ rimsko­g ca­ra­ Avgu­sta­. Hva­ta­nje i pro­go­n plja­čka­ša­ isto­rijskih ru­ko­tvo­rina­ u­ Slo­veniji nije la­k po­sa­o­, a­li je drža­vni pa­rla­ment 2003. go­dine pro­gla­sio­ Lju­blja­nicu­ lo­ka­cijo­m o­d ku­ltu­rno­g zna­ča­ja­ i za­bra­nio­ ro­njenje bez do­zvo­le.

Reportaža Darovi reke objavljena je u štampanom izdanju magazina National Geographic u januaru 2007. godine.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...