Kako životinje menjaju boju?

Neke se kamuflažom štite od grabljivica, dok druge menjanjem boje privlače pažnju. Kako i kada životinje menjaju boju?

Kako životinje menjaju boju? Foto: Shutterstock

Sposobnost da se promeni boja, u prirodi može biti ključna za preživljavanje. Vid je veoma važno čulo u životinjaskom svetu, a mnoge životinje imaju jedinstvene načine da baš to čulo iskoriste kako bi se sačuvale. Svoju super-moć koriste da "nestanu" u svom okruženju ili da hrabro pokažu svoju dominaciju, piše National Geographic.

Sezonske promene

Za životinje koje žive u delovima sveta na kojima se promene godišnjih doba odlikuju dramatičnom promenom vremena - veoma je korisno da svoje boje prilagode svakoj sezoni. Da se "stope" sa slikom zelenog proleća ili snežne zime.

Alpska koka ili snežnica, vrsta jarebice koja živi na krajnjem severu Evroazuje i Severne Amerike, leti je smeđe-siva. Kako se bliži jesen, smeđe perje smenjuje belim i do zime ptica postaje snežno bela, što joj omogućava da ostane nevidljiva za predatore u svom arktičkom staništu.

Velika lasica ili hermelin prolazi kroz sličan preobražaj i kako se bliži zima, postepeno odbacuje svoje smeđe krzno i menja ga za smeđi "kaput". Osim što su neprimetni za predatore, kamuflaža je zgodna i kada oni postaju lovci koji se približavaju plenu, jer ih njihov ručak manje primeti.

Više od 20 vrsta ptica i sisara na severnoj hemisferi u potpunosti menja boju između leta i zime. Kako se bliži proleće, u životinjama se bude hormoni i daju signale da je vreme za novu promenu. 

Sezonske promene česte su i u podvodnom svetu. Na primer, kameleonske kozice mogu da budu zelene ili crvene. Istraživanje objavljeno 2019. godine pokazalo je da osim boje - koja odgovara boji algi na kojima žive, račići mogu da promene i oblik kako bi se što bolje uklopili u okruženje.

Na primer, pauk-kraba menja boju ako promeni lokaciju. Boju usklađuju sa cvetom na kom žive i na kom čekaju plen. Ako žuta kraba stane na beli cvet, žuti pigmet smenjuje beli, a proces može da traje i po nekoliko dana. 

Brze pormene

Neke životinje mogu da promene boju za nekoliko sekudi. Na primer, kameleoni, zahvaljujući posebnim ćelijama koje imaju u koži, mogu za manje od pola minuta da promene boju.

Kod nekih životinja su hromatofori (ćelije koji sadrže pigment) u obliku zvezda sa dugim nastavcima.

"Na ovo možete gledati kao na autoputeve po kojima se pigmenti kreću", kaže Rasel Ligon, biolog sa Univerziteta Kornel.

Kod kameleona, ispod sloja ćelija koje sadrže pigment, smeštene su iridofore koje sadrže fotonične kristale. Kako kameleon menja raspoloženje - menja i boju - odnosno svetlosti koju reflektuju kristali. Reflektovana svetlost iz iridofora deluje skladno s pigmentom u hromatoforama i tako se stvara spektar plavih, crvenih i narandžastih nijansi koje viđamo kod  kameleona.

Sposobnost promene boje može da bude korisna za kamuflažu, ali kameleoni je koriste u druge svrhe. Dok se mirno odmara na grani, boja kameleona je tamno zelena. Ali u napetoj situaciji, koža kameleona se zateže i premešta iridofore koje tada boju. Brze promene boje su posebno vidljive kada se mužjaci svađaju oko teritorije. Kameleoni prikazuju svoj temperament potencijalnim rivalima menjanjem tona boje, svetla boja je signal da je agresivan, a tamna znači da se pokorava. Kratka borba bojama može da zaustavi fizičku i pre nego što počne, kaže Ligon.

Neki rakovi i ribe takođe mogu brzo da menjaju boju. Australijski plavi fidler rakovi mogu da potamne za oko 20 minuta kada se udvaraju ili kada su pod stresom, a male ribe gobi mogu da potamne ili posvetle za manje od minut kako bi se što bolje uklopile u svoje okruženje i izbegle pogled gladnih grabljivica.

Super-brzo menjanje boja

Neke životinje su pravi majstori menjanja boje i mogu da je promene u tren oka. 

Glavonožci poput hobotnica, lignji i sipa su neprikosnoveni majstori brze promene boje. Kod njih hromatofori direktno kontrolišu centralni nervni sistem, kaže Vilijam Gili, biolog sa Univerziteta Stenford. Kod kameleona ove ćelije menjaju boju dok se pigment kreće u njima, ali kod glavonožaca zapravo se menja oblik samih ćelija i izaziva munjevitu promenu boje.

Lignje i sipe mogu da "upale" pigmente tako da na njihovom telu obrazuju oblik trake, kako bi dale signal da su spremne za parenje, kaže Gili. Poseban spektakl mogu da naprave Humboldtove lignje kod kojih hromatofore isijavaju iz čitavog tela odjednom, smenjujući nijanse od svetlo do tamno crvene - čak četiri puta u sekundi.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...