Zvezda koja iščezava: Zbog čega Betelgez gubi svoj sjaj?

Da li će crveni supredžin Betelgez uskoro (ili bar za naših života) eksplodirati, kada će se na nebu pojaviti spektakularan prizor supernove?

Zvezda koja iščezava: Zbog čega Betelgez gubi svoj sjaj? Foto: Shutterstock

Ako posmatrate noćno nebo ovih dana, moći ćete da zapazite jednu neugodnu promenu: nešto upadljivo nedostaje u sazvežđu Oriona. Naime, zvezda Betelgez, lako uočljiva golim okom kao jedna od najsjajnijih na severnom nebu, sada gubi sjaj, pa ju je teže zapaziti.

Ova crvenkasta zvezda bila je donedavno jedanaesta po sjaju na noćnom nebu, a onda su se u oktobru prošle godine pojavile vesti da Betelgez, kome se inače sjaj povremeno menja, postaje neočekivano hladan i bled. Sada je zvezda toliko izbledela da više nije ni u prvih 20 zvezda po sjaju, a magnituda se promenila sa 0,5 (što je veliki sjaj) na više od 1,5 (što je manji sjaj). Krajem prethodnog meseca, astronomi iz Univerziteta u Vilanovi u SAD zabeležili su najniži sjaj ove zvezde otkako se on meri i proučava, magnitude od čak 1,6. Zašto se to događa?

Betelgez je ogromna zvezda, oko 1000 puta veća od Sunca. Kad bi se nalazila u našem sistemu, prostirala bi se od Sunca pa sve do Jupitera, zauzimajući i prostor gde sada kruže Merkur, Venera, Zemlja, Mars. Kako navodi NASA u svom katalogu, Betelgez je relativno mlada zvezda – na primer, nije postojala u vreme dinosaurusa na Zemlji i nastala je pre samo 10 miliona godina.

Astronomi procenjuju da će u narednih 100.000 godina ovaj crveni džin svoju evoluciju završiti gigantskom eksplozijom – supernovom, što je spektakularan događaj koji će na Zemlji biti jasno vidljiv. S obzirom na naglo opadanje sjaja, pojavila se ideja, koju su mediji i raznoliki portali prenosili prethodnih nedelja, da je Betelgez na samrti, a supernova samo što se nije desila. No, ispostavlja se da to niko ne može zasnovano tvrditi.

Betelgez je od Sunca udaljen oko 700 svetlosnih godina. S obzirom da svetlost putuje tako dugo, ako supernovu budemo videli ovih dana na nebu, to će biti slika događaja koji se desio u vreme kad je Srbijom vladao kralj Milutin, krstaški ratovi sa Arapima okončani, a u Firenci osnovan univerzitet.

Betelgez se nalazi u sazvežđu Orion gde je druga po sjaju, smeštena na kraku koji podseća na ruku lovca. Zato je i njen naziv na raznim jezicima označavao ruku. Danas opšteusvojen, naziv Betelgez zapravo je potekao od Arapa i na arapskom doslovno znači "ruka Oriona". Neko vreme se, međutim, smatralo da je smisao imena "kuća Oriona", ali je orijentalista Pol Kuniš ustanovio da je tokom renesanse došlo do pogrešne upotrebe prvog slova fraze i da se pojam odnosi zaista na ruku.

Možda niste znali, ali većina imena zvezda na nebu potekla je iz arapskog jezika, od Aldebarana i Altaira do Rigela i Vege. Ova danas opšteprihvaćena baština zapravo svedoči o veličini i uticaju arapske astronomije pre jednog milenijuma, čija su se znanja o nebeskim telima, zajedno sa matematikom i drugim veštinama, nakon krstaških ratova i sa renesansom, postupno prenela u Evropu.

Sudeći prema Stelarijumu, Betelegez se u ovom delu godine nad Beogradom i gradovima u Srbiji može videti sa prvim mrakom, najbolje nakon 19 časova – pronaći ćete ga u to doba na jugoistoku, visoko iznad jarkog Sirijusa, u sazvežđu Orion – na suprotnom kraku od sjajne zvezde Rigel. Sa odmicanjem noći Betelgez će se polako pomeriti ka jugu i zapadu. Bledunjava, crvenkasta zvezda prethodne godine ostavljala je bolji utisak, ali posmatranje dobija na značaju ako se ispostavi da je poslednje.

Izvor: Nauka kroz priče/S. Bubnjević



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...