Da li su i neandertalci sahranjivali svoje mrtve sa cvećem?

Iako važi uvreženo mišljenje da su bili brutalni i neosvešćeni, nova istraživanja pokazuju da su neandertalci ipak imali sofisticirana osećanja.

Da li su i neandertalci sahranjivali svoje mrtve sa cvećem? Foto: Shutterstock

Kosti neandertalca otkrivene u pećini Shanidar u Iraku, od ranije poznatoj po fosilima izumrlih rođaka naše vrste, nov je dokaz da su i oni sahranjivali svoje mrtve i da su tokom rituala sahranjivanja koristili cveće, objavili su naučnici. 

U pećini smeštenoj u poluautonomnoj regiji Kurdistan u severnom Iraku, 1960. godine otkriven je dobro očuvan gornji deo tela odrasloga neandertalca koji je živeo pre 70.000 godina. 

Procenjuje se da je neandertalac, nazvan Shanidar Z, bio u četrdesetim ili pedesetim godinama, ali njegov je pol je ostao neutvrđen. 

Pećina je predstavljala ključnu lokaciju za arheološka istraživanja i saznanja polovinom 20. veka. 

Pre 60 godina u njoj su pronađeni ostaci 10 neandertalaca, sedmoro odraslih i troje dece, što je pružilo nov uvid u njihova fizička obeležja, ponašanje i u način ishrane. 

U kosturu pronađen polen

Tada je na nalazištu, u blizini jednog kostura otkrivena i veća količina cvetnog polena, što je naučnike podstaklo da istraže da li su i neandertalci imali posmrtne rituale tokom kojih svoje mrtve sahranjuju uz cveće. 

Hipoteza je doprinela tome da se promeni dosad uvreženo stanovište prema kom je doba u kojemu su živeli neandertalci bilo mračno i brutalno.

Kritičari su izneli svoje sumnje, među kojima je i pretpostavka po kojoj polen možda potiče od savremenih ljudi koji rade u pećini ili od glodara i insekata. 

U kostima Shanidar Z-a, otkrivenog 1960-te, u sedimentu koji sadrži drevni polen, pronađene su i ostale mineralizovane ostatke biljaka, što je ponovo u prvi plan iznedrilo mogućnost da se radilo o pokopima s cvećem. 

Kognitivna sofisticiranost

Naučnici već godinama raspravljaju o tome jesu li neandertalci sahranjivali svoje mrtve uz pogrebne rituale, onako kako to čini naša vrsta, a u sklopu šire debate o nivou njihove kognitivne sofisticiranosti. 

"Ključna je namera koja se krije iza sahrane. Telo se, naime, može sahraniti iz sasvim praktičnog razloga - da biste izbegli opasne lešinare ili da biste eliminisali neugodan miris. Ali kada izostavimo praktične elemente, ovo je značajno jer upućuje na kompleksniji, simbolički i apstraktan način razmišljanja, saosećanje i briga za mrtve, a možda i osećaj žalosti i gubitka", smatra naučnica sa Univerziteta u Kembridžu Ema Pomeroj, glavna autorka istraživanja čiji su rezultati objavljeni u časopisu Antiquity.

Naučnici veruju da je Shanidar Z namerno smešten u jamu iskopanu u dubljim slojevima zemlje, koja je bila namenjena za još četiri tela. 

Kostur leži na leđima s levom rukom ispod glave i savijenom desnom rukom ispruženom u stranu. 

Neandertalci su bili krupnije građe od homo sapiensa i imali su gušće obrve. Naseljavali su područje Evroazije i atlantske obale do Urala u razdoblju od pre 400.000 godina do otprilike pre 40.000 godina, kad su nestali i kada se naša vrsta doselila u to područje. 



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je julsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.