Odlučivanje o sudbini sveta posle 1945.: Sastanak na Jalti, Hladni rat i "Operacija nezamislivo"

U februaru 1945. godine, Staljin, Ruzvelt i Čerčil sastali su se u Jalti, odmaralištu u Crnom Moru da bi odlučili o sudbini sveta.

Odlučivanje o sudbini sveta posle 1945.: Sastanak na Jalti, Hladni rat i "Operacija nezamislivo" Foto: Profimedia

Nacistička Nemačka nalazila se na kolenima. Sovjetske trupe su se približavale Berlinu, dok su Savezničke snage prešle zapadnu granicu Nemačke. Na Pacifiku, američke trupe su postojano ali krvavo napredovale ka Japanu.

Dok su se njihove armije spremale za trijumf, takozvana Velika trojica - američki predsednik Frenklin Ruzvelt, britanski premijer Vinston Čerčil i sovjetski lider Josif Staljin - dogovorili su se da se sastanu u Jalti, sovjetskom odmaralištu u Crnom moru.

Na kraju najkrvavijeg rata koji je svet video, Saveznici su želeli da spreče da se takvo razaranje ikad ponovi.

Ali i SAD i SSSR su želeli da diktiraju uslove te saradnje. Uprkos dogovoru iz Jalte, za svega nekoliko meseci bio je pripremljen teren za Hladni rat - borbu između dve nove supersile koja je decenijama delila planetu u ideološke kampove.

"Ako je cilj u Jalti bio da se postave temelji za istinski miran posleratni poredak, onda je ta konferencija omanula", rekao je za BBC profesor Endrju Bačević sa Univerziteta u Bostonu. "Ali imajući u vidu oprečne težnje SAD-a i SSSR-a, taj cilj nikad nije ni bio u planu".

Šta se dešavalo u februaru 1945?

Početkom 1945. godine, nacistička Nemačka je gubila rat. Zemlja je ipak nastavljala da pruža krvavi i sve očajničkiji otpor, ali rezultat rata više se nije dovodio u sumnju.

U Istočnoj Evropi, Sovjetski Savez je doveo do prekretnice i razbio nemačku vojsku posle četiri godine brutalnog vojevanja.

Ali, iako je SSSR vojno trijumfovao - gotovo tri četvrtine svih žrtava nemačke vojske u ratu izginulo je na Istočnom frontu - ova zemlja platila je visoku cenu.

Procenjuje se da je u sukobu poginuo svaki sedmi sovjetski građanin - nekih 27 miliona ljudi - od kojih su dve trećine bili civili. Neki akademici čak tvrde da je ta brojka viša.

Gradovi i najplodnija zemlja u državi bili su razoreni u ratu. Industrija, farme, kuće, pa čak i putevi, bili su izbrisani za horizonta.

Koji su bili ciljevi lidera?

Josif Staljin bio je čvrsto rešen da digne svoju zemlju na noge. On je u Jaltu došao tražeći sferu uticaja u istočnoj Evropi kao tampon zonu koja bi zaštitila SSSR.

Želeo je i da podeli Nemačku, kako bi se osigurao da ona nikad više neće predstavljati pretnju i da uzme ogromnu odštetu - u novcu, mašineriji, pa čak i ljudstvu - kako bi pomogao svojoj razorenoj zemlji.

Staljin je znao da mu za to treba pristanak Zapadnih sila.

Vinston Čerčil je razumeo Staljinove ciljeve. Njih dvojica su se već sastali u Moskvi u oktobru 1944. godine i razgovarali o ideji prekrajanja Evrope u sfere uticaja za SSSR i zapadne sile.

On je razumeo i da su milioni pripadnika sovjetskih trupa koji su isterali Nemačku iz centralne i istočne Evrope daleko brojniji od Savezničkih sila na Zapadu - i Velika Britanija nije mogla da uradi ništa ukoliko Staljin odluči da ih zadrži tamo.

Velika Britanija je proglasila rat u septembru 1939. godine zato što je Nemačka napala njenog saveznika Poljsku, a Čerčil je bio rešen da odbrani slobodu te zemlje.

Velika Britanija takođe je platila visoku cenu pobede i sada je praktično ostala bez prebijene pare. Čerčil se nadao da će ga SAD podržati i suprotstaviti se Staljinu.

Ali američki predsednik Ruzvelt imao je vlastite prioritete. On je želeo da se Staljin priključi Ujedinjenim nacijama - novom globalnom mirovnom telu u posleratnom svetu.

Profesor Mervin Lefler sa Univerziteta u Virdžiniji rekao je za BBC da je Ruzvelt bio savršeno svestan kako je ogorčenost između saveznika posle Prvog svetskog rata dovela do povlačenja SAD-a iz svetske politike dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka.

"Ruzvelt je najviše od svega želeo da spreči povratak američkom izolacionizmu", rekao je on.

Predsednik je želeo i da Sovjetski Savez objavi rat Japanu. Iako se plima dramatično okrenula protiv Japanskog carstva, njihove snage su i dalje odnosile velike gubitke američkim snagama u proboju na Pacifiku. Američkim strateškim razmišljanjem u velikoj meri je vladala neizvesnost zbog neizbežne krvave invazije na japanska domaća ostrva.

Foto: Profimedia

Šta se dešavalo u Jalti?

Iako je Ruzvelt želeo da se sastanak održi negde na Mediteranu, Staljin - koji se plašio letenja - predložio je Jaltu.

Grupni pregovori održani su između 4. i 11. februara u rezidenciji američke delegacije Palati Livadija, koja je nekada bila letnjikovac poslednjeg ruskog cara Nikolaja Drugog.

Trojica lidera već su se srela ranije, u Teheranu 1943. godine. Ruzvelt je bio skloniji da veruje Staljinu od Čerčila, koji je sovjetskog lidera doživljavao kao sve veću pretnju.

Posle nedelju dana pregovora, Velika trojica su obelodanila svoje odluke svetu. Posle njene bezuslovne predaje, Nemačka će biti rasparčana. Lideri su se u načelu složili oko četiri okupacione zone, po jednu za svaku zemlju prisutnu u Jalti i Francusku, kao i oko identične podele Berlina.

U deklaraciji je stajalo i da će Nemačka morati da plati odštetu "u najvećoj mogućoj meri", a u Moskvi će biti osnovana komisija koja će odrediti koliko joj se tačno duguje.

Lideri su se složili i oko demokratskih izbora širom oslobođene Evrope - uključujući Poljsku, koja će imati novu vladu "sastavljenu od demokratskih lidera iz same Poljske i Poljaka iz inostranstva".

Sovjetski Savez već je postavio privremenu komunističku vladu u Varšavi, za koju su se složili da će biti proširena. Ali demokratija je značila nešto sasvim drugo za Staljina. Iako je on javno pristao na slobodne izbore u oslobođenoj Evropi, njegove snage već su preuzimale ključne državne službe širom zemalja centralne i istočne Evrope u ime lokalnih komunističkih partija.

Dalje, lideri su odlučili - na Staljinovo insistiranje - da se poljska granica pomeri na zapad, ustupajući zemlju SSSR-u. Baltičke države će se takođe pridružiti Sovjetskom Savezu.

Istoričarka En Eplbaum napisala je u tekstu pod naslovom Gvozdena zavesa da su lideri "neverovatno nehajno doneli odluke o sudbini ogromnih delova Evrope".

Ruzvelt je "neubedljivo" pitao Staljina da li bi grad Lavov mogao da ostane deo Poljske, ali nije insistirao na toj ideji i od nje se brzo odustalo.

Ruzvelt je bio više usredsređen na svoj plan za Ujedinjene nacije a želja mu se ostvarila.

Sve tri zemlje složile su se da pošalju delegacije u San Francisko 25. aprila 1945. godine kako bi pomogle u osnivanju nove međunarodne organizacije. Štaviše, Staljin je obećao da se pokrenuti invaziju na Japan tri meseca posle poraza Nemačke.

Čerčil je posle samita, uprkos postignutim sporazumima, ostao duboko zabrinut oko situacije u istočnoj Evropi. Tražio od svojih i američkih snaga da se pre okončanja rata što više probiju na istok.

Šta se dešavalo posle?

U roku od nekoliko meseci, politička situacija se dramatično izmenila. Ruzvelt je u aprilu umro od teškog izliva krvi na mozak, a zamenio ga je Hari Truman.

Nemačka se bezuslovno predala u maju. A 16. jula, SAD je uspešno izvršila probu novog tajnog oružja - nuklearna bombe.

Već narednog dana, predsednik Truman sastao se sa Vinstonom Čerčilom i Josifom Staljinom na Postdamskoj konferenciji nadomak Berlina. Truman nije poznavao Staljina i bio je predsednik samo četiri meseca. Vinstona Čerčila, koji je na vlasti bio od maja 1940. godine, na pola konferencije zamenio je Klement Atli posle opštih izbora održanih 1945. godine.

Raspoloženje na konferenciji bilo je veoma drugačije. Američka vrhuška osećala je veće samopouzdanje nakon što je shvatila moć atomske bombe. Truman je bio mnogo nepoverljiviji prema Staljinu od Ruzvelta. On i njegovi savetnici smatrali su da SSSR nema nameru da se drži dogovora iz Jalte.

Za manje od dve godine, američki predsednik obelodanio je takozvanu Trumanovu doktrinu, kojom se američke sila obavezala na zaustavljanje sovjetske ekspanzije u svetu. Započeo je Hladni rat.

I Čerčil i Ruzvelt kasnije su kritikovani zbog popustljivosti prema Staljinu u Jalti. Ali u praktičnom smislu, malo je toga što su SAD i Velika Britanija mogle da učine.

Staljin je već imao trupe širom centralne i istočne Evrope. Posle Jalte, Čerčil je naručio izradu plana napada na SSSR - pod šifrovanim imenom "Operacija nezamislivo" - ali britanski vojni stratezi vrlo brzo su shvatili da je on potpuno nerealističan.

Profesor Lefler kaže da je "u pogledu Istočne Evrope, Jalta prosto samo potvrdila realan odnos snaga koji je u to vreme već vladao".

Izvor: BBC News na srpskom



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...