Aksolotl Frenki - priča o hodajućoj ribi, majstoru regeneracije

Upoznajte Frenki, otkrijte njene tajne "moći" i saznajte zbog čega će ostati večiti tinejdžer.

Aksolotl Frenki - priča o hodajućoj ribi, majstoru regeneracije Foto: Shutterstock

Frenki je nedostajalo pola lica. Gljivična infekcija je napala malog aksolotla, domaću amfibiju koja živi u vodama, ali i na kopnu, Meksiko Sitija.

Ali Frenki, baš kao i drugi aksolotli, ima poseban talenat. Veterinar Erika Servin Zamora, koja se posebno bavi istraživanjem aksolotla, a koja je ujedno i brinula o Frenki, do tada je samo čitala o čudesnim sposobnostima regeneracije ove ugrožene vrste. Ali sada je bila svedok toga. Za samo dva meseca Fenki je izraslo potpuno novo, funkcionalno oko, život joj se vratio u normalu i vraćena je u gradski zoološki vrt.

Frenki možda ne bi imala toliko sreće da je vraćena u svoje prirodno stanište, oko 30 km južno od zoo vrta. Iako su praktično postali simbol Meksiko Sitija, posebno južnog okruga Sočimiliko - mesta UNESCO-ve svetske baštine, ipak se o ovoj neobičnoj vrsti ne vodi mnogo računa. Aksolotli praktično izumiru zbog sve zagađenijih staništa i sve više agresivnih riba koje ih jedu. Da stvar bude komplikovanija, Fenki je albino aksolotl, što znači da je svetlo ružičaste boje sa ružičastim škrgama na glavi - što ga čini lakim plenom u mutnim gradskim vodama.

Lokalno poznati kao "vodena čudovišta", aksolotli imaju "ili ih volite, ili ih mrzite" izgled. Nekima su ove životinjce koje imaju i škrge i noge, duge 20ak santimetara i uvek nasmejano lice -  veoma simpatične. Dok je drugima njihov izgled, u najmanju ruku, čudan. Ali ono što je najvažnije, uprkos pomalo čudnom izgledu, one su veoma značajne za naučnike koji se nadaju da će otkriti tajnu njihove moći regeneracije.

"Naučnici veruju da će jednog dana regenerativna svojstva aksolotla primenjivati na ljude koji su u nesrećama izgubili udove", kaže dr Sevin Zamora. "Postoje i oni koji veruju, da ako otkriju gen koji pomaže aksolotlima da se regenerišu, moći taj gen da upotrebe i prilikom ozdravljenja ljudskih organa poput jetre ili srca".

Aksolotli takođe pomažu Servinu Zamori i drugim naučnicima da razumeju očiglednu otpornost na rak koju izgleda da imaju svi vodozemci. "Za 15 godina nisam videla nijedan slučaj zloćudnog tumora kod aksolotla, što je zanimljivo", rekla je ona. "Sumnjamo da im sposobnost regeneracije ćelija i delova tela pomaže u tom pogledu."

I to nije sve. Aksolotl se tradicionalno koristi u Meksiku kao lek za stanja povezana sa trudnoćom, osećanjem slabosti i respiratornim bolestima. Grupa sestara iz Paskuara, u Meksiku, legalno uzgajaju jednu vrstu aksolotla (ambystoma dumerilii), i koristi ih kao sastojak u sirupu protiv kašlja, mada se tradicionalno konzumiraju kao sastojak supe.

Frenki je ambystoma mexicanum, jedna od 17 vrsta aksolotla u Meksiku od kojih su mnoge veoma ugrožene. Neke vrste se vremenom transformišu u repate vodozemce koji, kada hodaju zemljom gube svoje repove i škrgice na glavi. Međutim, i to zavisi od okruženja. Frenki će, na primer, živeti zoološkom vrtu i prema tome ostati večni tinejdžer jer se nikada neće transformisati u salamandra - odnosno repatog vodozemca. Aksolotli poput Frenki, koji žive u zoološkim vrtovima, čitav život zadržavaju rep i žive potpuno pod vodom.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je oktobarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.