Ovakav rejting Holandije zapravo je izvanredan kada se uzme u obzir činjenica da su ispred nje samo Sjedinjene Američke Države koje imaju 237 puta veću obradivu površinu. I pored ovakve razlike Holandija je u 2017. godini izvezla poljoprivrednih proizvoda u vrednosti od gotovo 100 milijardi dolara i dodatnih proizvoda povezanih sa poljoprivredom u iznosu od 10 milijardi dolara.
U unutrašnjosti ovih mnogobrojnih staklenika poljoprivrednici koriste tehnologiju hidroponskih sistema, kao i geotermalnu energiju za stvaranje izuzetno mnogo prinosa uz što manju potrošnju resursa. Tako na primer Holandski plastenici koriste 1,1 litar vode po kilogramu proizvedenog paradajza, za razliku od prosečne globalne potrošnje od 27,3 litre za istu proizvodnju.
Značajan uticaj u uspešnosti Holandije na ovom polju imaju i arhitektonske inovacije, što se najbolje može videti iz vazduha. Naime, na fotografijama Toma Hegena, iz serije The Greenhouse, mogu se videti mnogobrojni prostrani staklenici, od kojih neki pokrivaju površinu od 70 hektara, te svakako dominiraju arhitektonskim pejzažem na jugu Holandije. Zanimljivo je da ova zemlja ima ukupnu površinu pod staklenicima u iznosu od 93,3 kvadratna kilometra, što je na primer, duplo više od ukupne površine Novog Beograda.
Mala zemlja koja hrani ceo svet: Kako je Holandija postala poljoprivredni gigant
: Sićušna Holandija je postala generator poljoprivrednog napretka. Posle Sjedinjenih Američkih Država, ona je drugi najveći izvoznik hrane na svetu. Kako je to postigla?
pročitajte članak
Ove šarmantne vetrenjače su stare skoro 300 godina i još uvek su u funkciji! (VIDEO)
: Kinderdajk, mestašce u holandskoj pokrajini Južna Holandija, svedoči o upornosti holandskog naroda koji je uspeo da održi prirodu u zalivu skoro milenijum.
pročitajte članak
U regionu Vestland, koju je National Geographic nazvao "prestonicom plastenika Holandije", staklenici su "popunili" svaki deo pejzaža između gradova, predgrađa i industrijskih zona. Prema njihovim opisima, staklenici čine "ogromna ogledala postavljena širom ove oblasti, koja danju odbijaju bljesak sunca, dok noću sijaju svojom unutrašnjom svetlošću".
U unutrašnjosti ovih mnogobrojnih staklenika poljoprivrednici koriste tehnologiju hidroponskih sistema, kao i geotermalnu energiju za stvaranje izuzetno mnogo prinosa uz što manju potrošnju resursa. Tako na primer Holandski plastenici koriste 1,1 litar vode po kilogramu proizvedenog paradajza, za razliku od prosečne globalne potrošnje od 27,3 litre za istu proizvodnju. Pritom Holandski farmeri proizvedu preko 100 miliona paradajza godišnje na 14 hektara, što je omogućeno uz pomoć sistema zatvorenog okruženja gde su temperatura, vlaga i upotreba pesticida strogo kontrolisani.
Održiva arhitektura
Takav sistem postignut je kroz dobru i održivu arhitekturu. Krovovi sa dvostrukim zastakljenjem omogućavaju zadržavanje toplote, dok modularne čelične konstrukcije omogućavaju jednostavno širenje i prilagođavanje hala, bez ugrožavanja dotoka prirodnog osvetljenja.
Vestland, Holandija;
Foto: Shutterstock/Rudmer Zwerver
Bez pesticida i antibiotika
Postojeće izgrađene strukture staklenika širom Holandije rezultat su dogovora na polju održivosti. Početkom 2000-ih Holanđani su se obavezali na nacionalnom nivou na novi oblik održive poljoprivrede. Jedan od najvećih rezultata bilo je potpuno eliminisanje pesticida iz plastenika i smanjene primene antibiotika za 60 posto.
Naselje kao iz naučnofantastičnog filma: Zavirite u neobične okrugle kuće u Holandiji (VIDEO)
: Izgrađeno davne 1984. godine prema ideji eksperimentalnog arhitekte i vajara Drisa Kraikampa, ovo neobično naselje izgleda kao da mu je mesto na Mesecu ili bar u dalekoj budućnosti.
pročitajte članak
Kako se razvijaju nove tehnologije i sistemi, Holanđani ih prate kako bi što bolje i efikasni razvili poljoprivredu i uspeli da nahrane što veće gradsko stanovništvo kako u Holandiji, tako i na svetskom nivou. Ovakva arhitektonska transformacija na polju poljoprivrede i sve veća težnja ka kontrolisanom uzgoju će se kontinuirano razvijati imajući u vidu da se predviđa da će do 2050. godine na planeti živeti 10 milijardi ljudi, u odnosu na trenutnih 7,8 milijardi. Uslediće sve veća potreba za boljim poljoprivrednim prinosima, ali i imperativ ka manjoj upotrebi vode, energije i zemlje.
Možda će vas zanimati i:
Tvrđava u obliku zvezde čuva istoriju Holandije
: Na zelenim holandskim prostranstvima, na severoistoku zemlje, nalazi se neobičan zamak, star više od 400 godina.
pročitajte članak
Najluđa granica na svetu: Dobro došli u Barle, grad koji dele dve države (VIDEO)
: Kada uđete u pivnicu “De Biergrens”, ulazite u nju na jedna vrata iz Holandije, a na druga vrata izlazite u Belgiju.
pročitajte članak
Od pepela do Diznilenda za arhitekte: Zakoračite u Roterdam
: Roterdam je arhitektonska test kuhinja Evrope, posleratni Dubai ili Doha, ali na mnogo bolji način. Umesto ovih gradova, koje je napravila jedna generacija bogatih ljudi kako bi stvorili globalni ugled, Roterdam se razvija već tri četvrtine veka, u korak sa potrebama svojih ljudi i vremena u kojem žive. Ali nije oduvek bilo ovako.
pročitajte članak
