Serijal: Svakodnevica HIV pozitivnih

Danas se sa HIV-om može živeti produktivno i ispunjeno. O mogućnostima, stigmama i životu HIV pozitivnih osoba razgovaramo sa Bratislavom Prokićem iz, Nacionalnog centra za reproduktivno zdravlje „Potent“. Razgovarala: Dragana Nikoletić

Serijal: Svakodnevica HIV pozitivnih Foto: Sky Photography

Koji je najveći izazov u radu sa HIV pozitivnim pacijentima?

Najveći izazov je odgovoriti na brojne probleme i potrebe pacijenata. U Srbiji se od HIV infekcije leči tek nešto manje od 2.000 ljudi. Iako je taj broj mali u odnosu na broj obolelih od drugih bolesti poput dijabetesa, osobe koje žive sa HIV-om imaju izraženije potrebe za psihooškom i pravnom podrškom, a često i za upućivanjem na druge zdravstvene i socijalne službe u kojima treba da ostvare svoja prava i dobiju usluge bez diskriminacije. 

Koji je njihov najveći problem, da li su to stigma i diskriminacija? Kako se sve one ispoljavaju?

Od kako je u Srbiji dostupna savremena antiretrovirusna terapija (ART) koja se lako podnosi, gotovo da ne više ne pominjemo neželjena dejstva lekova. Zdravstveni problemi uzrokovani HIV-om, danas pogađaju pacijente koji nisu na vreme otpočeli sa lečenjem, ili su samoinicijativno prekinuli lečenje. Najveći problemi osoba koje žive sa HIV-om su psiho-socijalne prirode i mogu imati jako negativan uticaj na kvalitet života. Prihvatanje dijagnoze od strane pacijenta i podrška od strane partnera i porodice jeste jedan od važnih uslova za posvećeno, kontinuirano lečenje i kvalitetan život. I dalje mnogi naši građani ne znaju da osobe koje se redovno i uspešno leče, ne mogu preneti HIV seksualnim putem, to ne znaju ni osobe koje su u pojačanom riziku od HIV-a poput muškaraca koji imaju seksualne odnose sa muškarcima. I pored toga, iracionalni strahovi i predrasude zagađuju sve oblasti našeg društva. Osobe koje žive sa HIV-om i dalje imaju problema ako se za njihov status sazna na poslu, pa čak i u pojedinim zdravstvenim ustanovama. Umesto da budu nagrađeni zbog toga što se redovno leče i odgovorno kažu svoj status prilikom pregleda ili medicinske intervencije, osobe sa HIV-om dožive da budu poslednji prozvani, da osoblje stavlja dva para rukavica i skafandere, da stomatolozi odbijaju da pruže uslugu i da se prema njima odnose nečovečno. Vidimo da se situacija menja na bolje poslednih godina, ali na tome moramo još puno raditi. Vrh ledenog brega je bilo saznanje da se osobe sa HIV-om i virusnim hepatitisima diskriminišu i posle smrti, jer se sahranjuju bez uobičajne pripreme posmrtnih ostataka, u crnoj vreći, kao da imaju kugu ili koleru. To je primer nehumanog odnosa prema ovim pacijentima, koji se reflektuje u svim sverama zdravstvenog sistema i društva u celini.

Kako reaguju novoinficirani, na osnovu iskustava parnjačkih savetnika? Šta je osnova parnjačkog savetovanja?

Parnjačko savetovanje obavljaju osobe koje žive sa HIV-om, uspešno se leče i žele da podele iskustva sa drugim pacijentima. Njihova uloga je najvažnija u kriznim situacijama poput saznavanja dijagnoze, progresije bolesti (kod nelečenih pacijenata), kod suočavanja sa diskriminacijom i kod drugih velikih životnih promena. Saznavanje dijagnoze je svakako jedan od najvažnijih događaja, kada je razgovor sa nekim ko živi sa HIV-om dugi niz godina od velikog značaja za pravilno razumevanje HIV statusa i motivaciju za otpočinjanje lečenja. Koliko pacijentima to znači govori i podatak da čak 31 odsto naših korisnika je kontaktiralo parnjačkog savetnika više od 20 puta u periodu od šest meseci do godinu dana od saznavanja dijagnoze. Parnjački savetnici u Potentu su navigatori ka drugim zdravstvenim i socijalnim ustanovama i staraju se da ti pacijenti imaju adekvatan tretman, odnosno da alarmiraju nadležne službe u slučaju diskriminacije ili neprofesionalnog postupanja. 

Koje su usluge potrebne HIV pozitivnim osobama? 

Multisektorske. Potrebno je da se naša odeljenja za HIV i AIDS u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, transformišu u klinike za seksualno i reproduktivno zdravlje po uzoru na druge u svetu, u kojima bi na jednom mestu, osobe koje žive sa HIV-om kao i oni u riziku od HIV-a i drugih polno prenosivih infekcija, dobili potrebne virusološke, ginekološke, dermatološke, psihološke, psihijatrijske i druge zdravstvene usluge. Takođe je potrebno da se razvijaju i implementiraju kombinovane socio-medicinske usluge poput parnjačkog savetovanja, udomljavanja, usluge za pacijente koji su teškog materijalnog stanja, beskućnici, kao i za one kojima je potrebna rehabilitacija ili palijativno zbrinjavanje. 


Foto: Sky Photography

Šta ste kao organizacija uspeli da uradite za ovu malu zajednicu da im olakšate život?

Najpre smo razvili uslugu parnjačkog savetovanja tako da je ona danas lako dostupna svim pacijentima koji se leče. Skoro polovina pacijenata u Beogradu je koristila neku od usluga koje udruženje Potent nudi, uključujući pravnu pomoć i psihološko savetovanje. Povezali smo se sa savetovalištima za HIV i AIDS kako bi svakom novootkrivenom pacijentu danas omogućili dostupnom parnjačkuu podršku i zajednički odlazak infektologu. Obezbedili smo pacijentima lakše naručivanje recepata putem maila kojim smo dve godine rukovodili, a potom se izborili za sistem elektronskog recepta koji omogućava vidljivost podataka samo između infektologa i apoteke koje pacijent odabere. Učinili smo mnogo za unapređenje uslova lečenja na Klinici za infektivne i tropske bolesti u Beogradu tako što smo usmerili sponzorstva na renoviranje soba i kancelarija, nabavku nameštaja, klima uređaja, kompjutera, softvera, interneta... Bili smo kritikovani zbog privlačenja medijske pažnje na užasne sanitarne uslove lečenja, ali je taj medijski pritisak pomogao da se donesu političke odluke, izdvoje sredstva za kapitalna ulaganja i da konačno otpočne kompletno renoviranje postojećih zgrada, kao i izgradnja nove Infektivne klinike u Beogradu. Otpočeli smo pre 6 meseci akcije skrining testiranja među ključnim populacijama pod pojačanim rizikom od HIV-a. Testirali smo gotovo 600 osoba i otkrili 15. Angažovali smo psihologa koji je dostupan na Infektivnoj klinici u Nišu i otvorili Centre za testiranja i podršku u Beogradu, Kragujevcu i Nišu. 

Nameravate li da sprovedete neke akcije u cilju smanjivanja stigme?

Svakako. Želimo da najpre ispratimo postupanje po našoj inicijativi za promenu Pravilnika koji stavlja preminule osobe sa HIV-om i virusnim hepatitisima u isti položaj sa onima koji imaju kugu, koleru ili kakve druge lako-prenosive zarazne bolesti. Dobili smo uveravanja predstavnika Ministarstva zdravlja da će se ta praksa promeniti. U planu su nam i druge aktivnosti a pre svega jače promovisanje poruke Undetectable = Untransmisittable, odnosno „nemerljivo = neprenosivo“, što znači da osobe koje se redovno leče i imaju nemerljiv broj virusa u krvi, ne mogu preneti HIV seksualnim putem. 

Koja je vaša poruka opštoj populaciji?

Razgovarajte sa HIV pozitivnima, budite dobre komšije HIV pozitivnima, poštujte HIV pozitivne, zapošljavajte HIV pozitivne, lečite HIV pozitivne, družite se sa HIVpozitivnima, vodite ljubav sa HIV pozitivnima. Bez straha, bez predrasuda.

Časopis National Geographic Srbija nastaviće do kraja decembra sa objavljivanjem tekstova iz Serijala: Svakodnevica HIV pozitivnih.

Tekst je objavljen u sklopu projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u junskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.