Priča o borbi za nezavisnost Katalonije: Zašto najbogatija regija Španije želi suverenitet?

Autonomna regija na severoistoku Španije, sa sopstvenim jezičkim i kulturnim identitetom, Katalonija, popularno je turističko mesto i ekonomska sila. Ali njena nedavna borba za nezavisnost nacije odražava njenu karakterističnu istoriju unutar Španije.

Priča o borbi za nezavisnost Katalonije: Zašto najbogatija regija Španije želi suverenitet? Foto: Profimedia

Ljudi su živeli u sadašnjoj Kataloniji još od praistorije, kada je nastalo društvo Iberijskih plemena na čelu sa vođama. U šestom veku pre nove ere stigli su grčki kolonisti, a oko 220. godine pre nove ere preuzeli su je Rimljani. Rimska vladavina donela je napredak u poljoprivredi i infrastrukturi, latinski jezik je procvetao, a Rimljani su takođe osnovali i Barsino, koji je postao najveći grad regije i sadašnja prestonica Barselona. Tarako, danas poznat kao Taragona, postao je jedan od najbogatijih gradova Rimskog Carstva u to vreme.

Kako je Rimsko Carstvo počelo da slabi u petom veku nove ere, region je postao ranjiv na druge grupe - najpre Vizogote, zatim Omejadski kalifat i konačno Franačka koja je osvojila Barselonu 801. godine. Region je postao deo Španske marke, tampon zone koja je služila kao odbrambena barijera između carstva Karla Velikog i Mavara.

Vremenom, pogranične zone Karoliniškog carstva (naziv za franačku državu u periodu od 800. do 888. godine tj. od krunisanja Karla Velikog za cara do smrti Karla Debelog.) postale su sve snažnije i prepoznatljivije. Prvo pominjanje regiona Katalonije bilo je u 12. veku. Otprilike u isto vreme katalonski jezik doživeo je svoja prva poznata pismena pojavljivanja. U srednjovekovno doba Katalonija je postala glavna morska sila kao deo Krune Aragona, a kada se Ferdinand I Aragonski 1469. godine oženio kraljicom Izabelom iz Kastilje, Katalonija je postala deo ujedinjene Španije. Iako je Katalonija u početku zadržala sopstvene institucije, na kraju joj je oduzeta nezavisnost i integrisala se još dublje u špansku državu. Ovo je podstaklo žestoki katalonski separatistički pokret početkom 19. veka.

Kada je Španija postala republika 1931. godine, Kataloniji je dodeljen poluautonomni status. Ali tokom španskog građanskog rata, Katalonija je podržala gubitničku stranu i nakon toga fašistički general Fransisko Franko ponovo je oduzeo Kataloniji autonomiju i ograničio katalonski jezik.

Foto: EPA/Enric Fontcuberta

Nakon Frankove smrti 1975, Katalonija je povratila veliki deo svoje slobode, a četiri godine kasnije postala je autonomna pokrajina Španije sa sopstvenim parlamentom, vladom, zastavom i himnom. Katalonija je brzo postala najbogatija regija Španije - ali polovina poreza na dohodak i poreza na dodatu vrednost koji se generiše u regionu, zajedno sa procentom nekih drugih poreza, odlazi u kasu španske savezne vlade.

Ovaj transfer prihoda je bolna tačka za neke Katalonce. Prema Rojtersu, regija plaća Španiji 12 milijardi dolara više nego što dobija nazad - što je ekvivalent pet procenata njenog regionalnog ekonomskog učinka.

Početak oštrijih sukoba sa zvaničnim Madridom nazirao se 2010. godine. Katalonski predstavnici su zahtevali da se Katalonci tretiraju kao nacionalnost, što je Ustavni sud Španije svojom presudom znatno ograničio. Godine 2014, 80 odsto Katalonaca je na neformalnom referendumu za nezavisnost glasalo sa “da”. Tri godine kasnije, 90 odsto njih izglasalo je “da”. Međutim, Španija je insistirala na tome da se referendum nije održao, a nakon nasilne policijske akcije, Vrhovni sud Španije proglasio je referendum nezakonitim.

Foto: Profimedia

Prkosni, regionalni parlament Katalonije je ipak, 18 dana nakon potpisivanja deklaracije, proglasio nezavisnost 27. oktobra 2017. godine. Španija je tada suspendovala političku autonomiju Katalonije i otpustila ceo katalonski kabinet i raspisala regionalne izbore.  Izbori su održani u decembru, a nova regionalna vlada zakeltvu je položila u junu 2018. godine. U međuvremenu, 12 separitističkih lidera je uhapšeno i optuženo za razne zločine protiv Španije. 

Ovog oktobra, španski Vrhovni sud osudio je devetoro njih na dugoročne zatvorske kazne. Otkako je presuda objavljena, u Barseloni i drugim gradovima održavaju se masovne demonstracije. Tenzije zbog želje za nezavisnošću kod skoro polovine Katalonaca postale su glavna politička tema za glasače, pred opšte izbore u Španiji u nedelju, 10. Novembra. Ipak, postoje i oni koji insistiraju da se vrši stalni pritisak na vladu u Madridu, a nemiri izazvani presudom nisu u skladu sa pacifističkim idejama i porukom koju je poslao trenutni katalonski premijer – “samo mirno i građanski neposlušno”.

Šta god da je Ustavni sud sada odlučio, odgovor na pitanje katalonske nezavisnosti ostaće nedokučiv.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...