ZASADI DRVO, ZASADI SVOJ KISEONIK: Miholjsko leto ne da nam još da sadimo

Kao da je jul: Izuzetno visoke temperature za ovo doba godine uslovile su da 17. novembra otvaramo jesenju sezonu pošumljavanja, umesto 3. novembra, kako bi se zasađene sadnice primile, a ne osušile

ZASADI DRVO, ZASADI SVOJ KISEONIK: Miholjsko leto ne da nam još da sadimo Foto: Shutterstock

Miholjsko leto, uz najtopliji oktobar u prethodnih gotovo sto godina, s temperaturom i do 30 stepeni, obavezuje nas da promenimo datum otvaranja jesenje sezone pošumljavanja u akciji „Zasadi drvo“, kako se zasađene sadnice ne bi osušile i sav taj divni posao propao. Zato se vidimo 17. novembra - umesto 3. novembra, kako smo se ranije dogovorili - kada ćemo širom Srbije zasaditi 50.000 sadnica. Nije nam cilj da samo otaljamo posao i zasadimo sadnice, već da te mladice sigurno izrastu u šume koje će ostati i našim pokolenjima.

Osim toga, 17. novembar je termin kada će za sadnju stići i neke vrste lišćara koje ne bi mogle biti posađene 3. novembra, posebno u Vojvodini, pa ćemo tako biti na još više lokacija i obezbediti svima koji bi da volontiraju da to i urade, jer nam se do sada prijavilo više dobrovoljaca nego što su ranije planirane lokacije mogle da prihvate.

FOTO: KURIR

Ljiljana Sovilj, viši savetnik u Upravi za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ističe da zbog neuobičajeno visokih temperatura za ovo doba godine ne može biti ispunjen nijedan od dva ključna uslova za uspešno pošumljavanje 3. novembra.

- Bitno da nema protoka sokova kroz sadnice, to jest da se lišće osuši i opadne kako bi one bile spremne za sadnju. A ovog oktobra priroda buja kao da je leto. Toliko je toplo da je produžena vegetacija biljaka. Drugi bitan faktor je adekvatno zemljište, a posaditi sadnice u ovako suvo zemljište, na koje dugo nije pala kiša, bio bi čist promašaj. Sve bi se osušilo - kaže za Kurir Soviljova.

FOTO: SHUTTERSTOCK

Neophodno je da bar jednu noć bude mraz, odnosno temperatura nula stepeni ili niža, ili da bar sedam dana u kontinuitetu najviše dnevne temperature budu oko 10 stepeni.

Pristupačan teren

- Dok god se temperature ne spuste na taj nivo, ne smemo da pošumljavamo. Na višim terenima, kao što su Golija, predeli oko Prijepolja, sigurno je da i sada može da se sadi. Ali zbog brojnih volontera koji će učestvovati u akciji „Zasadi drvo“, izabrali smo niže i pristupačnije terene. Ako bismo pri ovakvim vremenskim uslovima ostali pri otvaranju jesenje sezone pošumljavanja 3. novembra, 90 odsto zasađenih sadnica bi se osušilo. A realno je očekivati da će 17. novembra biljke biti u fazu smirivanja vegetacije - objašnjava Soviljova.

FOTO: KURIR

Da je priroda ta koja određuje pravila, a ne ljudi, i da je moramo slediti kako bi pošumljavanje uspelo, naglašava i Boris Ivanović iz JP „Srbijašume“.

- Nije nam cilj da po svaku cenu zasadimo nešto, pa makar to bilo živo i osuđeno na propast, već da u skladu s prirodnim zakonima i pravilima struke obavimo sadnju kako bi te sadnice nastavile da žive i stvaraju nove površine pod šumom. S obzirom na to da imamo miholjsko leto, koje je samim tim produžilo period vegetacije i osušilo zemlju, uslovi za sadnju 3. novembra neće biti adekvatni, pa je termin pomeren za 17. novembar - ističe Ivanović, uz naglasak da daje pojednostavljeno pojašnjenje kako bi svi naši čitaoci i volonteri lakše shvatili zašto moramo da menjamo termin.

Period mirovanja

Ivanović kaže da se sadnice šumskih vrsta drveća, kao i sve biljke, u periodu aktivne vegetacije - koji, u zavisnosti od vrste, nadmorske visine, klimatskih uslova, počinje sredinom marta i traje do polovine oktobra - intenzivno razvijaju, rastu i povećavaju zapreminu, a razvijaju i korenov sistem. To im omogućavaju, pre svega, povoljni klimatski uslovi - toplo vreme, dug period osunčanosti, padavine i intenzivno razlaganje organske materije. U periodu mirovanja vegetacije, to jest od sredine oktobra do sredine marta, kaže Ivanović, sve navedeno je stopirano i ništa se ne dešava. Tako se biljka i štiti jer kroz nju ne prolaze hranljivi sokovi (voda, mineralne i organske materije...) i ne dovode je u opasnost da pri ekstremno niskim temperaturama izmrzne i odumre.

- Iz svega navedenog logičan je zaključak da je sadnicu koja je u rasadniku najbolje saditi u periodu mirovanja vegetacije, jer je tada najmanji rizik da joj se životne funkcije ugroze, lakše će pretrpeti šok presađivanja, bolje će se privići na novo stanište i kada počne novi period vegetacije, sa intenzivnom prihranom nastaviti da živi i na tom mestu stvoriti novu šumu - navodi Ivanović.

Žir može da se sadi

Slađana Dabić, stručna saradnica za gajenje i zaštitu šuma iz JP „Vojvodinašume“, ističe da do 3. novembra, zbog izuzetno toplog vremena, sadnice vrbe, topole, hrasta neće odbaciti lišće, koje i dalje čvrsto stoji:

- Ako bismo sadili takve sadnice, koje imaju lišće i nagomilanu energiju jer su još u vegetaciji, one bi na proleće mogle da puste pupoljke u nadzemnom delu, ali se ne bi ožilile, već bi se osušile - i sav bi nam posao bio zaludan. Umesto da imamo šumu, imali bismo groblje. Zato i menjamo datum sadnje. Očekujemo da do 17. novembra bar jednom noću bude mraz, pa da otpadne lišće, kao bismo mogli da sadimo i topolu i vrbu. Ako se to ne desi, sadićemo hrast lužnjak, jer kod njega možemo da sadimo samo seme, to jest žir.

Mislite o tome

LUŽNJAK SAZREVA 180 GODINA!

FOTO: SHUTTERSTOCK

- Topoli i vrbi treba 25 godina do glavne seče, to jest sazrevanja, za četinare je taj period 80 godina, a za hrast lužnjak čak 160 do 180 godina. To vam je kao u poljoprivredi - od setve do žetve, ali samo s ogromnom razlikom što to u poljoprivredi traje godinu dana, a ovde je reč o decenijama i stotinama godina. Znači, moramo pravilno da ih posadimo kako bi se razvili. Ali i da svako misli o ovome kada krene da poseče drvo - kaže Slađana Dabić.

Svi faktori

DA NE KREČIMO DŽABA

Slađana Dabić objašnjava i da se sadnice iz rasadnika vade s golim korenovim sistemom, koji se tokom transporta ili pripreme za sadnju može oštetiti, kao i da je to samo premeštanje šok za biljku.

- Uz to, ako se zemlja odronjava, što je često, pa nemamo kišu, kao sada, pa imamo volontere koji nisu vični poslu kao obučeni radnici, i ako na sve to zasadimo sadnice s listom - džaba smo krečili. Šuma biti neće, a velike su površine predviđene za pošumljavanje - veli Dabićeva.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u novembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.