Prve analize međuzvezdane komete sugerišu da je slična onima iz Sunčevog sistema

Astronomi prikupljaju rezultate analize i merenja međuzvezdane komete koji daju prve tragove o njenom hemijskom sastavu, prenosi BBC.

Prve analize međuzvezdane komete sugerišu da je slična onima iz Sunčevog sistema Foto: Profimedia

Objekt C/2019 Q4 (Borisov) je tek drugi međuzvezdani objekt do sada uočen nakon "Oumuamuaa" uočenog 2017. i teleskopi širom sveta ga prate.

Prvi rezultati sugerišu da njegov sastav možda nije mnogo drukčiji od kometa u našem svemirskom komšiluku.

Jedan stručnjak rekao je za BBC da bi taj objekat mogao postati jedna od najslavnijih kometa u istoriji.

Naučni tim je uz pomoć instrumenta Osiris na desetmetarskom teleskopu u La Palmi u Španiji merio Sunčevu svetlost u vidljivom spektru koju reflektira Borisov.

Proučavanjem tog spektra naučnici mogu izvući zaključke o njenom hemijskom sastavu uključujući to kako se razlikuje od kometa koje su "rođene" u blizini Sunca.

Iako dosadašnji podaci sugerišu da Borisov nalikuje objektima bliže Zemlji, naučnici bi mogli otkriti zanimljive otklone kad analiziraju nove podatke.

Neki naučnici veruju da su komete mogli "zasijati" Zemlju, u njezinim počecima, organskim molekulama, što znači da su možda igrali ulogu u stvaranju života.

Ako budu otkriveni na kometi koja pripada sistemu druge zvezde, to bi imalo velike implikacije za potencijalni život na egzoplanetama.

To bi značilo da je moguće da život kakvog poznajemo ima izgleda da se pojavi u drugim delovima svemira.

Komete se sastoje od leda i prašine i stvaraju se u najudaljenijim delovima protoplanetarnog diska - skupine plinova i prašine koje kruže oko mlade zvezde.

Tu je voda zaleđena jer je toliko daleko od središnje zvezde.

C/2019 Q4 otkrio je 30. avgusta amaterski astronom Genadij Borisov koji je posmatrao svemir iz krimskog opservatorija.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...