Šopska salata je tradicionalno jelo balkanske (ponajviše srpske, bugarske, makedonske i češke) kuhinje, a ime je dobila po Šopima.
Koliko (zaista) bacamo hranu?
: Svake godine se u Srbiji baci gotovo 247 hiljada tona hrane, što je, posmatrano na dnevnom nivou čak 676 tona, pokazala je analiza prvog zvaničnog istraživanja o bacanju hrane u domaćinstvima u Srbiji, koju je uradio Centar za unapređenje životne sredine.
pročitajte članak
Neki naučnici pretpostavljaju da su Šopi „potomci jednog od osam plemena Pečenega, koje je car Konstantin Sedmi Porfirogenit nazivao Tsoponi, naseljeni između Kratova i Sofije” kako u knjizi „Balkanski svetovi” navodi Trajan Stojanović. Feliks Kanić u svom putopisu „Srbija” je zabeležio da „Šopovi žive na teritoriji balkanskog prevoja Ginci do južno od Sofije”.
Foto: Wikimedia Commons
Šopskih porodica ima i u timočkom slivu, u okolini Zaječara. Oni se u tom kraju nazivaju i Tetevencima po gradu Tetevenu u Bugarskoj iz čije okoline su se raselili u toku 18. veka. Jovan Cvijić je utvrdio da su ovo iseljavanje izazvali zulumi turskih pljačkaških četa u kojima je bilo i Arbanasa. Jovan Cvijić navodi da su „Šopi između Vrace i Vidina bežali u Staru planinu, neki su prešli Dunav i iselili se u Vlašku, Besarabiju i Banat”. Dolazeći u naše krajeve mešaju se sa Vlasima, Srbima i Cincarima., i jedni drugima prenose svoj jezik, kulturu pa i način ishrane. Bavili su se stočarstvom i u svojim katunima ili bačijama, gde su preko leta boravili isterujući ovce na ispašu, spremali kvalitetan sir (nisu vadili kajmak). I eto svetski poznate salate.
Prvi poljoprivrednici su u centralnu Evropu došli sa Balkana
: Prvi farmeri su u centralnu Evropu došli sa Balkana, zaključio je austrijski naučni tim, predvođen arheološkinjom Barbarom Horejs, koji je za takav zaključaj na jugu Srbije pronašao dokaze iz neolitskog perioda.
pročitajte članak
Kada bi kralja Aleksandra Karađorđevića iznervirao Nikola Pašić, a to je bivalo često, kralj bi ga ispratio rečima: „Otac ga njegov Šopski”.
