"Vodimo ljubav, a ne rat": 8 zanimljivosti o Vudstoku, najznačajnijem festivalu u istoriji savremene muzike

Tri dana u avgustu 1969. godine zauvek su ušla u istoriju. Za one koji su imali sreće da budu tamo, Vudstok je bio vikend kao nijedan drugi.

"Vodimo ljubav, a ne rat": 8 zanimljivosti o Vudstoku, najznačajnijem festivalu u istoriji savremene muzike Foto: Profimedia

‘Seks, droga i rock’n’roll’ - slogan je koji je svima poznat, a koji je nastao na mestu gde se rodio i jedan od najvećih otpora mladih prema ratu, kao i celi jedan pokret – na Vudstoku, čuvenom festivalu koji je promenio svetsku muzičku scenu uz nastupe legendarnih izvođača i kome ni dan danas nema ravnog. Na istom mestu nastao je i slogan ‘Vodimo ljubav, a ne rat’ kojim su mladi 60-ih godina prošlog veka protestvovali protiv Vijetnamskog rata.

Vudstok je počeo 15. avgusta 1969. godine i trajao je tri dana na farmi Maksa Jazgura u malom mestu Betel u državi Njujork, ili bolje rečeno Vajt Lejku pored Betela, gradića od tri hiljade stanovnika.

Festival je bio kruna jednog vremena, jedne generacije i ostavio je duboke tragove, kako na muziku, tako i na kulturu uopšte.

Ovo su samo neke od zanimljivosti o njemu koje možda niste znali:

Foto: Profimedia

Festival se nije održao u Vudstoku

Najavljen kao ,,Tri dana mira i muzike – izložba vodolije u Vajt Lejku, Njujork“, muzički festival koji će postati najpoznatiji u 20. veku, oduvek se zvao Vudstok, iako nije održan u Vudstoku. Mesto održavanja je, naime, promenjeno ne jednom, već četiri puta. 

Majkl Lang, čovek koji je došao na ideju da napravi koncert kakav do tada nije održan, izabaro je Vudstok iz nekoliko razloga. Njegova ideja je bila da mesto bude blizu aerodroma i velikog grada, a takođe je tražio i mesto koje je bi ličilo na hipi kulturu koja je tih godina bila na vrhuncu. On i još trojica organizatora pronašli su originalno mesto u gradiću Vudstoku, ali su meštani ipak opovrgnuli tu ideju, strahujući od toga da će priliv posetilaca - verovatno pod uticajem alkohola ili droge - biti potencijalno problematičan, te su samo mesec dana pre održavanja festivala otkazali Langu i njegovim partnerima. 

Oni su bili prinuđeni da traže zgodno mesto u blizini i našli su farmu Maksa Jazgara koja je zapravo 100 kilometara udaljena od Vudstoka. U pitanju je bila farma od 240 hektara i on je pristao da je stavi na raspolaganje.

Foto: Profimedia

Dokumentarac o Vudstoku dobio je Oskara

Dokumentarni film Majkla Vadleaga iz 1970. godine, jednostavno nazvan Vudstok, na najbolji način ovekovečio je atmosferu sa samog festivala, na zakrčenim putevima i u samom Betelu. Film je u kategoriji dokumentarnog filma dobio Oskara za montažu i bio nominovan za najbolji zvuk. Zanimljivo, jedan od montažera je kasnije postao slavni režiser – Martin Skorseze.

Foto: Profimedia

Festival nije trebalo da bude besplatan

Vudstok najpre nije trebalo da bude altruistički projekat. Organizatori, Kornfeld, Rosenman, Roberts i Lang, morali su da plate muzičare, Jazgarovo zemljište, produkcijske troškove, ali su se nadali da će profitirati od prodaje ulaznica. Danas prilično nezamisliva situacija, ali u početku je planirano naplatiti šest dolara za dnevnu i osamnaest dolara za trodnevnu ulaznicu. 

Međutim, kako su ljudi počeli da se pojavljuju nekoliko dana pre zakazanog početka, infrastruktura je i dalje bila nepotpuna. Ostalo je da se postave ograde i kabine za naplaćivanje ulaznica. Bez ikakvog praktičnog načina da se spreče gužve, partneri su odlučili da naprave besplatan događaj za ljude koji nisu kupili nijednu od 100.000 ulaznica koje su ranije bile prodate. Od 400.000 ljudi koji su prisustvovali festivalu, 300.000 nikada nije platilo ulaz. Ukupan broj posetilaca bi verovatno bio i veći da nije bilo neverovatnih gužvi u saobraćaju. 

Prvobitna ideja organizatora festivala da nakon koncerata naprave muzički studio u Vudstoku nikada nije ostvarena. Kada su ljudi napustili farmu u Betelu, njima nije ostala nikakva zarada. Naprotiv. Dugovali su milion dolara, a protiv njih je podignuto 70 tužbi. Tek kada je prodata ploča i snimljen film “Festival Vudstok”, uspeli su da smanje dug na 100.000 dolara.

Foto: Profimedia

Na festivalu nije bilo dovoljno hrane

Organizatori nisu očekivali toliku gužvu, pa nije bilo obezbeđeno dovoljno hrane za posetioce. Kada su prodavci prvog dana podigli cenu hamburgera sa 25 centi na jedan dolar, besna gomila je spalila sve štandove sa hranom. Kada se saznalo da publika gladuje, vojska je iz helikoptera bacila 10 hiljada sendviča.

Foto: Profimedia

Droge je bilo čak i u ledu

Smatra se da je skoro svako od prisutnih koristio marihuanu, LSD i esid. Basista benda “The Who”, Džon Entvistl, izjavio je ranije za Bilbord da je hteo da popije koka kolu i burbon kada je shvatio da je čak i u ledu bilo esida.

Foto: Profimedia

Bob Dilan nije učestvovao na festivalu jer nije voleo hipike

Verovatno se sada kaje...

Foto: Profimedia

Koncert Džima Hendriksa bio je najmanje posećen

Najplaćeniji muzičar Vudstoka bio je Džimi Hendriks koji je u tom trenutku bio i najveća zvezda (za svoj nastup dobio je 18.000 dolara, što je u današnje vreme oko 125.000). Međutim, najboljeg gitaristu svih vremena slušalo je samo mali broj posetilaca, oko 30.000 njih, jer je izašao na binu u ponedeljak u devet ujutru, satima nakon što je većina ljudi već otišla kući.

Foto: Profimedia

Par sa fotografije koja krasi omot ploče “Vudstok” i dalje je zajedno

Emotivna fotografija zagrljenog para postala je simbol festivala, a njih dvoje su od tada zajedno i u braku. U pitanju su Nik Erkolajn i Bobi Keli koji su se upoznali samo nekoliko nedelja pre Vudstoka. 

Dok su, skoro u samu zoru, stajali u blatu farme u Betelu obmotani jorganom, privukli su pažnju fotografa Berka Azla. Fotografija nastala u tom trenutku završila je na omotu ploče “Vudstok”. Nik i Bobi ostali su zajedno, venčali su se dve godine kasnije, a u ljubavi su i danas.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...