Zbog čega vlažnost vazduha pojačava osećaj toplote?

Vlažnost vazduha otežava funkcionisanje našeg rashladnog sistema i čini da osećaj vrućine bude nepodnošljiviji.

Zbog čega vlažnost vazduha pojačava osećaj toplote? Foto: Shutterstock

Jedan od načina na koji se telo oslobađa viška toplote je putem znojenja. Znoj nakon izlučivanja isparava sa kože i odnosi tu toplotu sa sobom.

Što je prisustvo vodene pare u vazduhu veće, to će isparavanje znoja biti teže ili onemogućeno. Umesto da ispari znoj će se u ovom slučaju prosto slivati niz kožu i za sobom ostavljati samo neprijatne mirise, ali ne i efekat hlađenja.

Šta je relativno kod relativne vlažnosti?

Vlažnost je zapravo količina vode koja se nalazi u vazduhu. Što je temperatura vazduha veća, više vodene pare može da sadrži, (kako se temperatura vazduha povećava, to se povećava i količina vodene pare koju može da sadrži). Relativna vlažnost vazduha upoređuje stvarnu vlažnost sa maksimalnom količinom vodene pare koju vazduh može da sadrži na bilo kojoj određenoj temperaturi.

Odakle potiče izračunavanje toplotnog indeksa?

Dok prisustvo vodene pare čini tople dane bolnijim iskustvom za one koji se nalaze napolju, zahvalnost za to što danas možemo da znamo toplotni indeks dugujemo akademskom istraživaču tekstila, Robertu G. Stedmanu. Njegovo istraživanje objavljeno 1979. godine pod nazivom “Procena zapare, deo I i II” iznelo je osnovne faktore koji mogu da utiču na to koliku toplotu osoba oseća pod određenim okolnostima, a meteorolozi su na osnovu toga ubrzo osmislili formulu za izračunavanje toplotnog indeksa.

Originalna formula je dugačka i glomazna, ali se, na sreću, lako transformiše u lako čitljive tabele. Današnji metereolozi moraju da znaju temperaturu vazduha i relativnu vlažnost, a sve ostalo će na osnovu toga moći da pročitaju iz tabele.

Da li je toplotni indeks isti za sve? 

Vrednosti toplotnog indeksa nije potpuno ista za sve, ali su razlike minimalne. U Stedmanovom istraživanju, različitim uslovima bila je izložena “tipična osoba”, visoka 170cm i teška 67kg, nosila je pantalone dugih nogavica i majicu kratkih rukava i pešačila je oko 4km na sat kroz hlad, uz lagani povetarac. Bilo koja izmena u pomenutim uslovima uticaće na to kako neka osoba oseća datu kombinaciju toplote sa vlažnosti vazduha.

Hlad u ovom slučaju stvara značajnu razliku. S obzirom na to da direktna sunčeva svetlost dodaje oko 15 stepeni na vrednost izračunatog topltotnog indeksa, potpuno je očekivano da će ljudi u slučaju opasno visokih temperatura sklonište potražiti u senci drveta ili bilo čega što im je dostupno.

Prisustvo vetra je poželjno, ako se radi o prijatnom povetarcu koji rashlađuje. Međutim, suv i vreo vetar može dodatno da zagreje “atmosferu”. Kada su temperature tako visoke, vetar odnosi znoj sa našeg tela pre nego što ona prirodno ispari da bi nas ohladila. Na taj način, ono što bi trebalo da bude prijatan povetarac, ponaša se kao rerna.

Kako da znate da li je temperatura opasno visoka?

Nacionalna metereološka služba ima praktičan četvoroslojni sistem koji govori o tome koliko je temperatura opasna. Na poslednjem nivou, koji se klasifikuje kao nivo “ekstremne opasnosti”, toplotni indeks je iznad 130, a toplotni udar je veoma izvesna pojava. Kada je toplotni indeks između 105 i 130 uslovi su takvi da nećete poželeti da budete napolju, čak i ako nema ekstremnih opasnosti. 

Prema ovoj službi, na nižim vrednostima toplotnog indeksa, fizička aktivnost ili produžena eksponiranost visokoj temperaturi mogu da budu preduslov za sunčanicu, iscrpljenost ili grčeve izazvane toplotom, a ni toplotni udar nije izostavljen kao mogući ishod.

Izvor: Mentalfloss



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...