Istraživanja su utvrdila da ljudi koji se češće sećaju svojih snova burnije reaguju na pomen njihovog imena kada su u budnom stanju. Da bi otkrili odgovor na ovo pitanje sproveden je mali eksperiment u kome je elektroencefalografijom merena električna moždana aktivnost 36 ispitanika. Oni su slušali muziku u pozadini i, povremeno, čuli svoje ime. Merenja su vršena tokom budnog stanja i tokom sna. Polovina učesnika u eksperimentu se sećala snova skoro svakoga dana, a druga polovina se mogla prisetiti nekog sna jednom ili dva puta mesečno, piše Livescience.
Luj Darže: Priča o čoveku koji je fotografisao misli i snove
: Verovanje francuskog komandanta da može da fotografiše unutrašnje funkcionisanje uma imalo je značajan uticaj na modernu nauku.
pročitajte članak
Da li dve osobe mogu da sanjaju isti san?
: Ako dvoje ljudi mogu da dele isti san, da li to znači da snovi prevazilte individualne misli svakog pojedinca?
pročitajte članak
Dok su ispitanici spavali, obe grupe su imale slične promene u aktivnosti mozga kada čuju svoje ime, koje je puštano dovoljno tiho da ih ne probudi.
"Prilično je iznenađujuće videti razliku između jedne i druge grupe ljudi tokom budnog stanja", rekla je Perin Rubi iz Istraživačkog centra u Francuskoj. "Ova razlika oslikava varijacije u mozgu koje utiču na način sanjanja", dodala je Rubi.
Prema ustanovljenoj teoriji smanjenje alfa talasa je znak da su neke regije mozga bile sprečene da reaguju na spoljašnju stimulaciju. Studija je pokazala da kada ljudi čuju neki glas ili otvore oči, ili više regija mozga postane aktivno, alfa talasi su redukovani.
Međutim, kao što se očekivalo, kod obe grupe ispitanika primećeno je smanjenje alfa talasa kada bi čuli svoja imena u budnom stanju. Oni koji pamte snove duže su imali smanjen nivo alfa talasa, što znači da im je mozak postao aktivniji od trenutka kada čuju svoje ime.
Prema mišljenu Rubi, dok ljudi spavaju alfa talasi se povećavaju kada se čuje iznenadan glas. Naučnici nisu znali zašto se to dešava , ali jedna od ideja je da se tako mozak štiti od zvukova dok spava.
Naučnici su, pri ovom eksperimentu, primetili da oni koji se sećaju snova se češće bude u toku noći. U proseku su bili budni 30 minuta, a oni koji se slabije sećaju svojih snova su bili budni 14 minuta.
"Sve u svemu, rezultati ukazuju da mozak ljudi koji se sećaju snova reaguje na stimulacije iz spoljašnjosti i lakše se bude. Veća je verovatnoća da se neko seća sna ako se probudi odmah nakon odsanjanog sadržaja", ističe Rubi.
Ipak, buđenje u toku noći nije pouzdan pokazatelj da li će se neko sećati snova ili ne. Još uvek ima mnogo toga što treba istražiti.
Možda će vas zanimati i:
10 zanimljivosti o snovima koje niste znali
: Jeste li znali da postoje ljudi koji tvrde da mogu da kontrolišu snove ili da su ideje o nekim od najvećih izuma u istoriji čovečanstva rođene u snovima slavnih naučnika?
pročitajte članak
Misterija noćnih slika: Zbog čega sanjamo?
: Jeste li, recimo, ikada sanjali da slažete slagalicu?
pročitajte članak
Zašto ljudi govore u snu?
: "Naravno da možeš da dobiješ moj broj telefona. To je kao da imaš direktnu vezu sa Bogom, ali još bolje, jer ja odgovaram na pozive."
pročitajte članak
