Idealan recept: 9 razloga zbog kojih je Zemlja savršeno mesto za život

U savršenoj razmeri pogodnih uslova za razvoj i rast biljaka i životinja ne nalaze se samo voda, vazduh i udaljenost od Sunca, već je tu još 9 „sastojaka” koji planetu Zemlju čine naseljivim okruženjem.

Idealan recept: 9 razloga zbog kojih je Zemlja savršeno mesto za život Foto: Shutterstock

Kad god astronauti objave da su otkrili novu planetu, „nalik Zemlji”, obično se time misli na planetu koja ima gravitaciju približno sličnu Zemlji, da je dovoljno blizu zvezdi koja je izvor toplote, ali ne preblizu i da ima tekuću vodu. Međutim, postoji još neophodnih uslova koji jednu planetu čine pogodnom za život:

1. Mesec

Zemlja ima blagi nagib, pa se prilikom rotacije tetura, što može da uzrokuje drastične klimatske promene u rasponu od 100 godina. Međutim, Mesec ima važnu ulogu stabilizatora na našu orbitu, pa je i klima samim tim stabilnija. Takođe, Mesec je zaslužan za plimu, a mnogi biolozi veruju da su prvi oblici života nastali upravo zahvaljujući smenama plime i oseke.

2. Stabilna rotacija

I planeta bez stabilne rotacije bila bi potpuno useljiva (ovakve planete koje bi podsećale na očne jabučice, smatra se da bi bile najbolji izbor za vanzemaljce). Međutim, regularnost dana i noći na ovakvoj planeti ne bi mogla da obezbedi prevenciju ekstremnih temperatura i time ohrabri život.

3. Magnetno polje

Snažno i stabilno magnetno polje jedan je od najvećih blagoslova naše planete. Zemljino magnetno polje odbija kosmičke zrake i sprečava sunčeve baklje da sprže život na planeti. 

4. Aktivan sastav zemlje

Oblak gasa i prašine koji se sjedinio sa zemljom, sadržao je dovoljno radioaktivnih elemenata koji održavaju strujanje jezgra planete milijardama godina. Bez tog strujanja ne bi bilo ni magnetnog polja uopšte.

5. Atmosfera

U vreme kada su planetu Zemlju naseljavale samo biljke, koje su nesvesno proizvodile kiseonik zahvaljujući kom je kasnije nastao životinjski svet, ozonski omotač imao je presudnu ulogu u sprečavanju radioaktivnih zraka da usmrte prve životinje.

6. Izolacija

Venera i Mars su blizu Zemlje, ali je naš solarni sistem u celini usred ničega. Budući da smo daleko od glavnih spiralnih krakova Mlečnog puta, u manjoj smo opasnosti da se suprotstavimo gravitacijskoj privlačnosti neke veće zvezde (između ostalog).

7. Postojano sunce

Naše sunce je „žuti patuljak”, relativno redak tip zvezde koja je mala i stabilna. Takođe, ima dug život i verovatno neće početi da se gasi još pet milijardi godina. Veće zvezde obično sagorevaju i umiru ranije, dok manje zvezde imaju tendenciju da ispljunu ogromne oblake zračenja.

8. Vreme

Dok je Suncu ostalo oko pet milijardi godina, Zemlja je stara oko 4,5 milijharde godina, a život na Zemlji se pojavio tek u poslednjih pola milijarde. Naša planeta je dovoljno čvrsto i istrajno čekala prve znake života.

9. Gasni džin u komšiluku

Pored glavnih uloga koje imaju Mesec i Sunce, prisustvo Jupitera, takođe, omogućava da se život na zemlji razvija i traje. Naime, Jupiter je „gasni džin”, a gasni džinovi imaju tendenciju da se skupljaju u blizini „zvezda domova”. Jupiter je okrenut prema spoljašnjosti našeg Sunčevog sistema i njegova intenzivna gravitacija pogodno hvata potencijalne opasnosti, kao što su asteroidi i komete, čineći da pojave, poput one koja je zbrisala dinosauruse, budu retkost.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...