Rotacija Zemlje se blago usporava dok naša planeta koristi energiju za smenjivanje plime i oseke tokom orbitiranja Meseca oko nje. Poznato je da kretanje Meseca direktno utiče i na smenjivanje plime i oseke, odnosno visine nivoa mora na Zemlji. Posledica plime i oseke jeste očuvanje ekosistema Zemlje i kontrolisanje nivoa svih mora i okeana. Za podizanje ili spuštanje nivoa mora Zemlja koristi kinetičku energiju koje nema beskonačno. To znači da naša orbita polako, gotovo neprimetno, usporava, jer ostaje bez potrebne energije. Posledice prestanka okretanja Zemlje bile bi katastrofalne po živi svet, preneo je engleski sajt Ekspres.
Sporije okretanje dovodi do jačih i sve češćih zemljotresa, to jest to je jedna od teorija u koju veruju naučnici, ali im nije baš najjasnije da li je to i tačno. Stručnjaci misle da usporavanjem kretanja Zemlje dolazi do promena u njenom jezgru koje se osećaju i na površini.
5 stvari koje treba da znate o nivou svetskog mora
: Jeste li znali nivo svetskog mora raste mnogo brže nego u poslednjih 1.000 godina?
pročitajte članak
Istraživači Rodžer Bilam sa Univerziteta Kolorado i Rebeka Bendik sa Univerziteta Montana istraživali su zemljotrese jače od sedam stepeni Rihterove skale zabeležene od 1900. godine.
Oni su došli do saznanja da je tokom pet godina pre početka dvadesetog veka bilo značajno više jakih zemljotresa, i to baš u periodu kada se rotacija Zemlje značajno smanjivala.
Profesor Bilam je istakao da je u ovom periodu bilo između 25 do 30 jakih zemljotresa tokom cele godine, što je upola više od uobičajenog.
Da li pun Mesec zaista podstiče "ludilo" u ljudima?
: Mogu li mesečeve mene da budu uzrok nedefinisanih simptoma i čudnog ponašanja? Naučnici su ispitivali hitne slučajeve i povezivali vreme ispoljavanja zdravstvenih tegoba sa lunarnim fazama.
pročitajte članak
Veza između rotacije Zemlje i zemljotresa je jaka i dovodi nas do zaključka da će broj novih zemljotresa biti znatno povećan. Kada bi, nedajbože, prestalo smenjivanje plime i oseke, ekosistem Zemlje bi bio uništen, dok bi se planeta bar na jednoj polovini pregrejala. Ipak, naučnici nas uveravaju da bi do ovakvog scenarija, čak i kad bi bio verovatan, moglo da dođe tek za milijardu ili više godina.
Institut za planetarna istraživanja iz Arizone objavio je da je moguće da za nekoliko milijardi godina plima i oseka uspore okretanje Zemlje toliko da bi naša planeta uvek istom stranom bila okrenuta ka Mesecu, pa bi se tako i orbitiranje Zemlje izjednačilo sa orbitiranjem Meseca. To znači da bi dan na Zemlji trajao oko 27 dana.
Šta bi se dogodilo kada bi Mesec nestao?
: Udaljen oko 384.400 km od Zemlje, Mesec je nama najbliže nebesko telo i prirodni satelit bez kojeg ne bismo mogli da zamislimo naše nebo, ali i još mnogo toga.
pročitajte članak
Posledice bi bile veoma pogubne, jer bi jedna strana Zemlje bila dugo u mraku što bi dovelo do znatnog pada temperature, dok bi druga strana planete bila pregrejana zbog stalne izloženosti Sunčevim zracima.
Velike razlike u temperaturi dovele bi do nastajanja jakih vetrova koji bi duvali od toplog i svetlog do hladnog i mračnog dela planete. Smenjivanje plime i oseke više ne bi postojalo, jer bi nivo mora bio fiksiran na istoj visini u odnosu na kontinente.
