Prvi hamburger proizveden u laboratoriji prezentovan je i pojeden u Londonu

Meso u potpunosti uzgajano u laboratorijskim uslovima, pretvoreno je u pljeskavicu, ispečeno i pojedeno na konferenciji…

Prvi hamburger proizveden u laboratoriji prezentovan je i pojeden u Londonu Foto: Thinkstock

Naučnici su izdvojili ćelije krave na Institutu u Holandiji i pretvorili ih u mišićna vlakna, koja su kasnije postala, tvrdi se, ukusna pljeskavica. Jedan od stručnjaka za hranu ocenio je ovaj veštački hamburger kao „približan pravom mesu, ali ne tako sočan“, dok je drugi rekao da ima ukus apsolutno identičan uobičajenom hamburgeru.

Istraživači veruju da bi ova tehnologija mogla da postane održiv način za rešavanje problema povećane potražnje hrane u budućnosti.

Hamburger je pripremio kuvar Ričard Mekgaun, a probali su ga profesionalni kritičari hrane koji su ga, kasnije, stručno i prokomentarisali.

„Utisak u ustima je kao da jedete meso. Nedostaje, međutim, masti, bio je suviše krt, ali je generalno podsećao na hamburger. Ipak, upadljiv je bio drugačiji ukus“, rekao je stručnjak za hranu Džoš Šonvald.

Pored utisaka restoranskih eksperata, zanimljivi su bili i komentari naučnika koji se bave ovim projektom.

Profesor Mark Post sa Univerziteta u Mastrihtu smatra da je u pitanju vrlo uspešan početak. On je objasnio da je hamburger proizveden od desetina milijardi laboratorijski uzgajanih ćelija, a na pitanje kada će ovakvo meso dospeti na tržište, profesor je dodao: „Mislim da se to neće dogoditi uskoro. Za sada smo želeli da pokažemo da je moguće to uraditi.“

Helen Brivud koja radi sa profesorom Postom, objasnila je da jedan od izazova pred stvaranjem veštačkog mesa, postizanje izgleda i boje pravog. Za prezentaciju u Londonu održanu 5. avgusta, naučnici su laboratorijskom mesu dodali crvenu boju uz pomoć soka cvekle. Hamburgeru su, takođe, dodate prezle, karamela i šafran, kako bi ukus bio bolji.

„Mnogi ljudi smatraju ideju o laboratorijski uzgajanom mesu potpuno odbojnom. Međutim, ako biste razmislili o svemu što se događa u klanicama prilikom proizvodnje normalnog mesa, verovatno biste shvatili da i u tome ima mnogo odbojnog“, kaže Brivudova.

Kritičari ove tehnologije, međutim, ne vide nikakvu svrhu ovakvih istraživanja, ističući da problem nije u nedostatku hrane na planeti, već njenoj neravnomernoj distribuciji. Profesor Tara Garnet, šef istraživačke mreže koja se bavi politikom hrane na Oksfordu, smatra da bi o ovom problemu trebalo razmišljati izvan okvira same tehnologije.

„Imamo situaciju u kojoj je 1,4 milijarde ljudi na svetu gojazno, a istovremeno jedna milijarda ljudi odlazi na spavanje gladna“, objašnjava ona. „To je jednostavno neprihvatljivo. Rešenje ne leži prosto u proizvodnji više hrane, već u promeni sistema snabdevanja, dostupnosti i pristupačnosti. Dakle ne treba nam više hrane, već nam treba bolja hrana koja će stići do ljudi kojima je potrebna.“

U okviru ove tehnologije, međutim, ne radi se samo na proizvodnji hrane, već i na uzgajanju ljudskog tkiva koje bi se koristilo za transplantacije ili zamenu mišića, nervnih ćelija ili hrskavice, istrošenih bolešću.

Izvor: bbc.co.uk



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...