Naučnici mapirali 100 osećanja na delovima tela gde se manifestuju

Um i telo su čvrsto povezani, a o tome najbolje svedoče različita osećanja i njihove manifestacije. Ma koliko neka osećanja delovala slično, postoje bitne razlike koje su naučnici klafifikovali u mapi otelovljenih osećanja.

Naučnici mapirali 100 osećanja na delovima tela gde se manifestuju Foto; Youtube printscreen

Osećanja su čudna pojava ako uzmemo u obzir da se „dešavaju” u istom, a osećamo ih u različitim delovima tela. Na primer, ljubav i tuga, obe emocije se dešavaju u glavi ali se osećaju na različitim delovima tela. S druge strane, tu su strah i uzbuđenje, dve različite emocije koje osećamo gotovo identično.

Sve ovo je još komplikovanije ako uzmemo u obzir to da su osećanja subjektivna, te da ne možete nikad biti sigurni da li drugi ljudi osećaju na isti način. Zbog toga su finski naučnici mapirali emocije po telu, prema tome gde ih većina ljudi oseća na sebi. Ispostavilo se da većina ljudi ista osećanja pripisuje istim delovima tela.

Neuronaučnik Lauri Numenma, sa Univerziteta u Turku i tim od još tri finska naučnika radili su na mapiranju emocija još od 2014. godine kada su objavili manju mapu, sa ilustrovanih 14 emocija. U novoj studiji uspeli su da mapiraju 100 različitih osećanja, svrstanih u 6 kategorija: Spoznaja (kao što su razmišljanje i poimanje), senzacija i percepcija (kao što je vid i sluh), homeostatska stanja (stanja tela kao što su glad i žeđ), fiziološki procesi (spavanje i disanje), osećanja povezana sa bolestima (kašljanje i temperatura) i osećanja povezana sa psihijatrijskim poremećajima (npr. depresija i anskioznost).

Više od 1000 učesnika ispitano je kroz tri eksperimenta. U prvom eksperimentu je trebalo da ocene koliko se koje osećanje manifestuje na njihovom telu, a koliko u umu, koliko intenzivno i koliko uspevaju da kontrolišu različita osećanja. U drugom delu su svrstavali osećanja po sličnosti. Ovo im je pomoglo da emocije svrstaju u 5 kategorija: Pozitivna osećanja, negativna, kognitivni procesi, somatska (telesna) stanja i bolesti i homeostatska stanja (telesne funkcije).

U završnom delu eksperimenta ispitanici su imali zadatak da prazan, bezbojan crtež ljudskog tela oboje u onom delu u kom osećaju datu emociju. Dok su neki osećaji locirani na očekivanim mestima, kao što je, na pimer, glad u stomaku, žeđ u grlu, shvatanje i sećanje u glavi, neka otkrića su bila iznenađujuća. 

Pozitivna osećanja, poput zahvalnosti i zajedništva, i negativne - krivica i očajanje, gotovo su isto pozicionirane, primarno u predelu srca, praćene predelom glave i stomaka.

Ma koliko neka osećanja delovala slično, kada ih precizno klasifikujemo prema intenzitetu i mestu ispoljavanja, dolazimo do zaključka da je svako osećanje jedinstveno. „Došli smo do zaključka da je telo povezano sa svim kognitivnim i emocionalnim funkcijama. Drugim rečima, ljudski um je čvrsto otelovljen”, objasnila je naučnica Rita Hari, za Curiosity.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u oktobarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.