Rakija: Koliko je bezbedno piti domaći proizvod koji je zapravo protivzakonit?

U čaši se po boji i bistrini ne razlikuje od vode, ali ovaj često krijumčareni alkoholni napitak neslavan je i zbog rizika uz koji se konzumira.

Rakija: Koliko je bezbedno piti domaći proizvod koji je zapravo protivzakonit? Foto: Shutterstock

Za one koji nisu upoznati sa hemijskim poreklom rakije, ona je zapravo destilovana tešnost koja se često proizvodi bez kontrole vlade i inspekcija. Samo kada se proizvodi od prethodno kontrolisanih i deklarisanih sastojaka, iz određenih geografskih područja, rakija spada u proverene alkoholne napitke.

Ljudi širom sveta bave se proizvodnjom i rado konzumiraju domaću rakiju, naročito u mestima gde su alkoholna pića namerno veoma skupa ili se teško nabavljaju. Ipak, trebalo bi obratiti pažnju na činjenicu da je proizvodnja špiritusa rizičan hemijski postupak. Ukoliko njeni proizvođači u procesu proizvodnje omanu, ignorišu faze procesa ili koriste prečice koje nisu preporučljive, ishod može da bude proizvod fatalne toksičnosti.

Alkohol u rakiji dobija se iz voća ili slada koji prolazi fermentaciju - odnosno izlaže se gljivama i bakterijama koje šećer razlažu i pretvaraju u karbon-dioksid i alkohol. Sastojci od kojih se proizvodi variraju u zavisnosti od toga šta je dostupno. U Americi se tokom ranog 20. veka rakija pravila pretežno od kukuruzne kaše. Danas je lista sastojaka veoma raznovrsna - grožđe, šljive, kajsije (u Jermeniji), ječam (u Egiptu), sok od palme (u Mjanmaru), banane (u Ugandi), indijski orah (u Indiji), pisao je u knjizi „Rakija: Globalna istorija” objavljenoj 2007. godine, autor Kevin Kosar.

Trovanje zarad profita

Postupkom fermentacije dobijaju se dve vrste alkoholnih jedinjenja: Metanol i etanol. Metanol (tzv. Drveni alkohol) se direktno oslobađa iz pektina, pa je s toga njegova koncentracija veća u fermentisanom voću. Iako se etanol generalno smatra bezbednim alkoholom i njegovo preterano konzumiranje može da dovede do ubrzanog rada srca i disanja, čak i kome i letalnog ishoda. Oba alkohola deluju supresivno na centralni nervni sistem i koče funckije mozga.

Ipak, metanol se smatra opasnijim, zbog toga što se u ljudskom telu transformiše u formaldehide (supstance koje se koriste za balsamovanje), a zatim u mravlju kiselinu. U interakciji sa mitohondrijama, zapravo izaziva ćelijsko gušenje, objasnila je profesorka psihijatrije, hemije i biohemije na Univerzitetu Kalifornije, u Los Anđelesu, Ana Anders za Live Science.

Nakon fermentacije, rakija se destiluje kako bi se uticalo na koncentraciju etanola i drugih sastojaka. Dok etanol ključa na 78,37°C, metanol ključa na 64,7°C. Kako metanol ima nižu tačku ključanja, brže isparava i može da bude zastupljeniji u destilatu (pari koja se kondenzuje i skuplja tokom destilacije).

Zbog potencijalnog rizika proizvodnja alkohola se strogo nadgleda i kontroliše, a koncentracija vrsta alkohola je jasno istaknuta na deklaraciji proizvoda. Ovo nije slučaj sa neregulisanom proizvodnjom rakije, u kućnim uslovima. Ukoliko bačve za fermentaciju nisu prethodno sterilisane kako treba, na primer, veća koncentracija bakterija može proizvesti veću koncentraciju metanola i sl.

U nekim slučajevima, pohlepa rezultira svesnim pravljenjem toksičnog alkohola. Proizvođači kojima je jedino stalo do profita namerno ne uklanjaju metanol ili dodaju jeftine, toksične alkohole poput izopropila.

Iako su upozorenja prisutna, česte su priče iz različitih delova Azije, kada mladi ljudi kupuju jeftin i sumnjiv alkohol, a nakon nekoliko sati žurke masovno padaju u nesvest i imaju konvulzije, reči su pisca Kosara.

Konzumiranje alkohola sa visokom koncentracijom metanola, takođe, može da uzrokuje slepilo. Tokom Prohibicije metanol je bio uzrok 130 smrtnih slučajeva i 22 slepila, u samo šest meseci, prema članku objavljenom 1922. godine u Njujork Tajmsu. Stručnjaci i dalje pozivaju na savesno i oprezno konzumiranje alkohola od ispitanih ili bar dobro poznatih izvora.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...