Ćutljivi svedoci istorije: Najznamenitija stabla Srbije

Prkosni, stoletni hrastovi, platani i borovi nadživeli su mnoge vladare, okupacije, odoleli gromovima i vetrovima, danas drže lekciju iz istorije i pružaju prijatan hlad. Za mnoge od njih naš narod vezuje različita predanja ili događaji koji su menjali tokove naše povesti.

Ćutljivi svedoci istorije: Najznamenitija stabla Srbije Foto: Wikimedia Commons

Šam-dud u Pećkoj patrijaršiji

Sadnicu šam-duda, doneo je iz Sirije arhiepiskop Sava Drugi, sin Stefana Prvovenčanog. Sadnicu je Sava posadio ispred tek završene Crkve Svetih Apostola u kompleksu Pećke patrijaršije. Stablo je nadživelo Nemanjiće, tursku okupaciju, dočekalo oslobođenje i nažalost, ponovnu okupaciju.

Karađorđev dud

Karađorđev dud u Smederevu jedini po godinama može da prati šam-dud. Bio je svedok Karađorđevog preuzimanja gradskih ključeva od Turaka i ispratio ih kad su definitivno napustili Srbiju. Preživeo je teška bombardovanja Smedereva i stravičnu eksploziju municije u tvrđavi despota Đurđa. Danas je to starac koji dostojanstveno nosi svoje godine i pruža prijatnu hladovinu na betonom okovanom trgu.

Takovski grm

Takovski grm je simbolično porodično stablo dinastije Obrenović. Nalazi se u Takovskom kraju i jedan je od ostataka velikih hrastovih šuma, koje su pokrivale prostore Šumadije. Ispod tog stabla je Miloš Obrenović na Cveti 1815. godine rekao okupljenom narodu: „Eto mene, eto vas – rat Turcima.” Bio je to početak kraja turske vladavine u Srbiji i početak vladavine dinastije Obrenovića, koji će tokom nepunog stoleća od Beogradskog pašaluka stvoriti modernu evropsku državu.

Stablo Takovskog grma je pratilo uspon i pad Obrenovića. Kažu da se 1860. godine odlomila velika grana. Pala grana nije počela ni da truli, a preminuo je knjaz Miloš. Pad sledeće grane je nagovestio smrt kneza Mihajla. Snažna oluja 1902. godine je iz korena iščupala takovski grm. Kada je godinu dana kasnije ubijen poslednji izdanak Obrenovića, meštani se nisu čudili. Nebesa su sve kazala. Današnje sasušeno stablo je posadio knez Mihajlo, kada je umro knjaz Miloš. Bilo je još pokušaja da se pored sasušenog stabla posadi mladica, ali zemlja ih nije primila. Pored spomenika koji je stanovništvo Takovskog kraja podiglo 1995. godine opstaje mlado stablo koje nagoveštava bolja vremena.

Topčiderski platan

Platan pored Miloševog konaka je posađen 1834. godine, kad je podignut i konak. Deblo obima sedam metara nosi krošnju koja pravi senku prečnika 50 metara i dostiže visinu od 40 metara. Ako išta oslikava srpski inat onda je to ovaj platan. Kada je oformljen drvored ispred konaka, preostala je jedna sadnica, pa je knjaz Miloš rekao: „Turi je u krečanu.” Stablo je opstalo čak je nadvisilo sadnice posađene na povoljnijem mestu.

Hrast Koče kapetana

Hrast lužnjak na levoj obali Velike Morave kod Kočinog sela je posadio sredinom 18. veka Vasilije Đorđević u crkvenoj porti. Crkva više ne postoji ali ostalo je sećanje da je pod stablom kršten kapetan Koča, a kasnije se tu sa svojom družinom zakleo da će se boriti protiv Turaka. Hrast se i danas dobro drži, a grane koje su se udaljile daleko od stabla su poduprte sa metalnim nosačima. U okolini ima još nekoliko hrastova ali mnogo skromnije veličine. Pomenimo da na drugoj, desnoj obali Morave počinje niska od šest manastira Resavske „Svete gore”.

Sveti bor na Kamenoj gori

Sveti bor je najcenjeniji i najdugovečniji stanovnik Kamene gore kod Prijepolja. Impresivno stablo stoji na samcu, ignoriše gromove, vetrove i vreme. Priča se da su pre tri veka starosedeoci, verovatno Grci, svrdlom izbušili rupu u stablu, ostavili poruku i drvenim čepom zatvorili rupu i zauvek napustili ove krajeve. Poruka sa razlogom odlaska starosedelaca se sada nalazi u samom srcu stabla ali niko ne pokušava da dopre do nje. Stablo niko ne dira, čak ni lučevinu ne skida sa njega.

Tekst: Dragan Bosnić

Izvor: Politika



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...