Šta otkrivaju germanski grobovi u Viminacijumu

Na arheološkom lokalitetu Viminacijum otkriven je grob, najverovatnije, pripadnika germanskog plemena Gepida, a evo šta o tome kaže rukovodilac projekta Viminacijum Miomir Korać.

Šta otkrivaju germanski grobovi u Viminacijumu Foto: Beta

Više podataka biće poznato nakon analiza fizičkih antropologa u Bioarheološkoj laboratoriji u viminacijumskom Domu nauke. Rukovodilac projekta Viminacijum Miomir Korać govorio je za RTS o detaljima i značaju ovog velikog otkrića.

Dok arheolozi ne budu sasvim sigurni, ostaje formulacija da je najverovatnije u pitanju pripadnik plemena Gepida, istakao je Korać gostujući u Jutarnjem programu RTS-a.

„Najverovatnije je da će to biti potvrđeno jer imali smo i ranije na Viminacijumu grobove iz seobe naroda. Možemo da se pohvalimo da imamo jedini 31 deformisanu lobanju koja pripada upravo tom periodu, što Nemci nemaju. To je kod njih bila prilična senzacija kad smo im saopštili taj rezultat. Dakle, u najskorije vreme, već se okupila ekipa i brzo ćemo imati rezultate o njemu (pronađenom skeletu)“, istakao je Korać.

Pogledajte i Veliko otkriće u Viminacijumu: Pronađen grob pripadnika Gepida (FOTO)

Nikad takav grob nije usamljen, to je uvek deo nekropole, nisu to izolovane stvari, pa se mogu očekivati novi nalazi.

Uz skelet je pronađeno više predmeta koji mnogo govore o pokojniku.

„U arheologiji je uvek tako. Svi ti predmeti oko pokojnika pričaju priču. On je bio visok 178 santimetara, mač gotovo metar, trebalo je imati snage, morao je biti snažan da bi mogao da ga koristi. Kad smo podigli skelet našli smo i koplje, češalj, pojasnu garnituru, keramičke posude i to vuče jedno drugo i priča priču“, objašnjava Korać.

Arheologija od malih nogu: Rimski edukativni sportski kamp
Viminacijum nudi posetiocima razne sadržaje, ali je ipak okrenut najviše najmlađima. „Kad smo imali svetski Limes kongres u Viminacijumu, napravili smo jedan divan Limes park koji je danas Rimski dečiji edukativni sportski kamp. Nadam se da će tu deca tu naučiti, a pre svega se družiti. Jako je važno družiti se danas. Park je namenjen njima da budu bolji od nas“, kaže Miomir Korać.

U pitanju je najverovatnije druga polovina šestog veka, onda kada je Gepidsko kraljevstvo bilo napravljeno na prostoru današnje Rumunije, Slavonije, Srema, delovi Srbije ispod Dunava takođe deo Bugarske. Glavni grad je bio naš Sirmijum.

Prisustvo Gepida na ovim prostorima već je potvrđena. U Viminacijumu je pronađena 31 individua sa deformisanim lobanjama.

„Uvek to ima i neku tradiciju. Govori se da su Huni počeli prvi da rade. Ne znamo da li je to statusni simbol ili ima veze sa lepotom, da pokažete pripadnost staležu, možda deo mode. To su radili od rane mladosti posebnim drvenim pločicama i kožama, deformisali su lobanju, nije to bilo prijatno, sigurno, tako da u zrelom dobu su imali izduženu lobanju“, objasnio je Korać dodajući da je moda i u prošlim decenijama bila da se postavljaju bebe na stranu da bi glavica bila što izduženija, lepša.

Pogledajte i Viminacijum: Čudesni svet mrtvih

Osoba koja je poslednja pronađena živela je u vreme velike seobe, tada slabi Rim, dolaze različita plemena, najpre Huni, Atila umire, nestaje i to veliko carstvo. Nakon toga dolaze Avari, pa Sloveni.

„Burno je bilo na našoj pozornici, gde je seoba naroda prošla i ostavila veliki trag. Pošto je to sve kratko trajalo, svi ti stratumi, slojevi predstavljaju izazov za arheologe jer je sloj tako tanak, da saznamo, da otkrijemo ko je na toj pozornici nastao i nestao“, naglasio je Korać.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u decembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.