Kako smanjena gravitacija utiče na zdravlje astronauta

NASA je postavila sebi veoma ambiciozan cilj - poslati ljude na Mars do 2030-ih. Međutim, pored tehničkih i logističkih zagonetki, veliku nepoznanicu predstavlja ponašanje i reakcija ljudskog tela. Prvu prepreku koju treba savladati predstavlja sam put do Marsa i povratak na Zemlju.

Kako smanjena gravitacija utiče na zdravlje astronauta Foto: EPA/Maxim Shipenkovpool

Nijedna planeta nije u toj meri razbuktala ljudsku maštu kao planeta Mars. Kroz naučnofantastične filmove, stripove, književnost, Marsovci su uglavnom dolazili kod nas. Međutim, u savremenoj svemirskoj trci, najveći naučni umovi fikciju polako pretvaraju u stvarnost.

Samo što u ovoj priči Zemljani planiraju odlazak, pa ako im se tamo svidi, čak i kolonizaciju Marsa. Za sada se na površini Marsa šetaju samo robotski roveri koji prikupljaju dragocene informacije, neophodne u pripremi za odlazak ljudi na ovu „crvenu planetu". Izazova ima mnogo i naučnici užurbano tragaju za odgovorima jer je NASA postavila sebi veoma ambiciozan cilj - poslati ljude na Mars do 2030-ih.

Pored tehničkih i logističkih zagonetki, veliku nepoznanicu predstavlja ponašanje i reakcija ljudskog tela. Prvu prepreku koju treba savladati predstavlja sam put do Marsa i povratak na Zemlju.

Pogledajte i Astronaute će u svemiru od radijacije štititi voda!

Mars i Zemlja se kreću različitim eliptičnim putanjama oko Sunca, pa se rastojanje između ove dve planete stalno menja. To rastojanje je najmanje kada se Mars nalazi na najbližoj, a Zemlja na najudaljenijoj tački od Sunca. Tada rastojanje Zemlja-Mars iznosi oko 54,6 miliona kilometara i tada je put do Marsa najkraći - svega 39 dana. Problem je u tome što se ta situacija veoma retko događa, pa naučnici kao najpovoljniju varijantu za put uzimaju prosečnu udaljenost između ove dve planete, koja iznosi oko 225 miliona kilometara. Ova situacija se dešava svake dve godine i u tom slučaju put do Marsa trajao bi oko šest meseci. To znači da bi astronauti, do povratka na Zemlju, morali da žive u smanjenoj, mikro gravitaciji oko tri godine. Mnogo više od trenutnog rekorda od 438 dana provedenih u svemiru, koji drži ruski astronaut Valerij Poljakov.

„Efekat Čarlija Brauna"

Postavlja se pitanje kako smanjena gravitacija utiče na zdravlje astronauta, posebno na njihov mozak. Očigledno veoma loše.

Pogledajte i Za njih nisu postojale granice: Žene u svemiru (FOTO)

Jedna od već poznatih pojava je tzv. „efekat Čarlija Brauna". U bestežinskom stanju i stanju smanjene gravitacije, krv i cerebrospinalne tečnosti se više zadržavaju u području glave, uzrokujući okrugla, podbula lica (okruglasta kao u crtanim filmovima). Sve ovo je povezano sa bolestima kretanja u prostoru, glavoboljama i mučninom. 

Profesor Demijan Bejli sa Univerziteta u južnom Velsu smatra da određeni delovi mozga dobijaju previše krvi zato što se azotni oksid nakuplja u krvotoku. Usled toga se krvni sudovi koji snabdevaju mozak, opuštaju i previše otvaraju. Kao rezultat ovog povećanog dotoka krvi, krvno-moždana barijera može postati propterećena. To ima za posledicu i podizanje nivoa tečnostu u mozgu što uzrokuje oticanje mozga i povećanje pritiska zbog ograničenog kapaciteta drenaže. Profesor Bailey je ovu pojavu uporedio sa rekom koja preplavljuje svoje obale. Krajnji rezultat je da nema dovoljno kiseonika u svim delovima mozga, što može objasniti probleme sa vidom ali i probleme sa kognitivnom agilnošću astronauta.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...