Najzad dešifrovan mehanizam pamćenja: Kako nastaju i nestaju sećanja?

Iako mozak ne možemo bukvalno napuniti, naučnici su zaključili da mozak zaista ponekad odbacuje stare "fajlove" kako bi napravio mesta za nove.

Najzad dešifrovan mehanizam pamćenja: Kako nastaju i nestaju sećanja? Foto: Shutterstock

Istraživači Scripps Research-a eksperimentisali su s voćnim mušicama i otkrili fiziološki mehanizam po kojem njihova sećanja nastaju i kasnije nestaju. Pokazalo se da jedan dopaminski neuron stoji iza oba procesa, a njihov rad objavljen je u časopisu Cell Reports.

U istraživanju su voćnim mušicama puštali različite mirise i povezivali ih sa električnim šokovima. Vremenom, insekti su naučili da izbegavaju određene mirise, a naučnici su zaključili da su muve stvorile sećanja na događaje, prenosi tportal.

Saznajte i Treba li verovati sopstvenom sećanju?

U pređašnjim istraživanjima naučnici Scripps Researcha otkrili su da su određeni dopaminergetski krugovi uključeni u stvaranje i brisanje sećanja. Sada su shvatili da se ćelijske promene događaju u oba smera - i prilikom nastanka i prilikom brisanja memorije - te da je za to zaslužan uvek isti dopaminski neuron.

Otkrilo se pritom još nešto: neuron koji stvara novo sećanje istovremeno briše i potiskuje starija sećanja.

Pogledajte i Naučnici tvrde da većina ljudi ima izmišljena prva sećanja

"Svaki put kad učite nešto novo, istovremeno stvarate novo sećanje i potencijalno ometate ili brišete neko starije. Tako se stvara ravnoteža i sprečava mozak da se preoptereti podacima", kaže Džejkob Beri, vođa istraživačkog tima Scripps Research.

Desetinama godina su naučnici proučavali proces učenja i pamćenja, usredsređeni na način na koji mozak upija informaciju i kako se ta informacija pretvara u stabilno sećanje. Tek nedavno su shvatili važnost aktivnog zaboravljanja i počeli istraživati procese koji nagone mozak da zaboravlja.

Znate li Šta je "zabrana sećanja"?

Istraživanje na voćnim mušicama rasvetlilo je i proces takozvanih retroaktivnih smetnji. Reč je o tome da nas sveže informacije ometaju u prisećanju starijih.

Mada je istraživanje obavljeno na voćnim mušicama, naučnici veruju da se ono može primeniti i na složenije organizme, uključujući ljude.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...