Vesti

Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković": Skrivena tajna Beograda dostupna svima

Foto: News1/Ana Paunkovic
Foto: News1/Ana Paunkovic

Alati

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
emailPošalji prijatelju

Prostorije ove zgrade, stare devedeset i dve godine, čuvaju dva miliona bibliotečkih jedinica. Svakoga dana ovde uđe oko 90 zaposlenih, a ona je i jedno od najznačajnijih zdanja darovanih Beogradskom univerzitetu. Reč je o Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković", jednoj od najstarijih i najvećih biblioteka u našoj zemlji.

Zgrada ove biblioteke, u Ulici kralja Aleksandra 71, prva je namenski građena zgrada za biblioteku u Srbiji, podignuta od 1920. do 1926. godine sredstvima Karnegijeve fondacije za mir. U fondu biblioteke čuvaju se kapitalna dela iz svih naučnih oblasti, domaći i strani priručnici, stručni i naučni časopisi, bogata udžbenička literatura i značajna zbirka doktorskih disertacija. Biblioteka poseduje i fond retkosti u kom su smešteni rukopisi, stare i retke štampane knjige, stari časopisi i novine, arhivska zbirka, kao i zbirka karata, doktorski, magistarski i specijalistički radovi. Zbirka ćiriličnih rukopisnih knjiga i orijentalnih rukopisa od neprocenljive je vrednosti. Biblioteka je namenjena prvenstveno studentima, profesorima i istraživačima, ali je mogu koristiti i drugi građani.  

Dr Aleksandra Trtovac, bibliotekar savetnik, za Nacionalnu geografiju ističe da je ova zgrada prva namenski građena za biblioteku u našoj zemlji. 

"Naša biblioteka počela je da se gradi 1920. godine kad je položen kamen temeljac. Karnegijeva zadužbina tada je donirala 100.000 dolara, a grad Beograd je dao plac i ostatak sredstava. Svečano otvaranje bilo je na dan Svetog Ćirila i Metodija i to je dan naše biblioteke", kaže Aleksandra i dodaje da se u biblioteci kao najstariji artefakt čuva arapski rukopis iz 1204. godine. 

Foto: News1/Ana Paunkovic

U korak sa vremenom 

Ona objašnjava da se u biblioteci do 1989. vodio samo lisni katalog. 

"Godine 1989. biblioteka započinje automatizaciju poslovanja i uvodi elektronski katalog, kao jedna od prvih biblioteka u tadašnjoj Jugoslaviji. Elektronski katalog danas je javno dostupan pristupa mu se putem interneta 24 sata, a lisni katalog je potpuno digitalizovan", kaže Aleksandra i dodaje da je veoma ponosna i na digitalnu biblioteku, naročito na novinsku kolekciju. 

"Digitalizovali smo preko 500.000 strana srpskih novina od 1850. do 1945. godine. Sada imamo i „Magic Box" (magičnu kutiju), koja zapravo predstavlja digitalnu izložbenu vitrinu, kakvu još imaju biblioteke na univerzitetima u Harvardu i Oksfordu. U vitrini „Magic Box" periodično se menja postavka publikacija, a na ekranu se može prelistati ceo njen sadržaj."

Foto: News1/Ana Paunkovic

Velika poseta studenata 

Prema rečima zaposlenih, biblioteka „Svetozar Marković", uvek je puna studenata, a oktobar je mesec kada se najviše njih upisuje. 

" Samo u oktobru smo imali 4.000 poseta i na to smo zaista mnogo ponosni", ističe Aleksandra.   

Foto: News1/Ana Paunkovic

Spomen soba Isidore Sekulić  

Spomen soba Isidore Sekulić nalazi se u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković" već 50 godina. Isidorina lična biblioteka, fotelja, pisaće mašine, naočare, sat, slike i drugi predmeti smešteni su u jednu sobu, koja sada predstavlja kancelariju za zaposlene u odeljenju za stare i retke knjige. Isidorina želja je bila da posle njene smrti sve ove stvari budu predate Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković" u Beogradu.  

Austrijska biblioteka  

U Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković" 2003. godine otvorena je Austrijska biblioteka, koja obuhvata 4.500 knjiga iz oblasti književnosti, istorije, umetnosti, sociologije, potom časopisa, CD-a, audio i video kaseta. Knjige i oprema poklon su vlade Republike Austrije Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu. Svi punoletni građani mogu pozajmljivati publikacije iz ovog fonda.   

Dijana Glogonjac

Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u decembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.