Kako i kada je nastao lift

Mnoge versajske ljubavnice imale su tajne prolaze i stepenice do kraljevih odaja, ali vojvotkinja od Šaturoa imala je – lift.

Kako i kada je nastao lift Foto: Shutterstock

Smatra se da je prvi lift konstruisao slavni grčki matematičar, fizičar i astronom iz Sirakuze, Arhimed oko 236. godine p.n.e. O tome saznajemo od rimskog arhitekte Marka Vitruvija koji je u prvom veku p.n.e. pisao o Arhimedovim velikim otkrićima.

Liftovi poput Arhimedovog i kasniji služili su za podizanje i spuštanje tereta. Imali su drvenu platformu ili kutiju za koju su bili vezani konopci. Ljudi ili životinje podizali bi i spuštali platformu kroz otvor vukući konopce.

Pogledajte i Muzika za hodajućeg čoveka: Kako je nastao vokmen?

Postoji još mnoštvo zanimljivih primera konstrukcije liftova kroz istoriju. Jedan od njih napravljen je u Versaju u vreme Luja XV (1710-1774), kralja koji je voleo nauku. Mnoge versajske ljubavnice imale su tajne prolaze i stepenice do kraljevih odaja, ali vojvotkinja od Šaturoa imala je – lift. Bio je vrlo malen – to je bila stolica sa kanapom i kontrategom koja se podizala i spuštala okretanjem točka. Madam Šatoru je tako mogla brzo i neopaženo da dolazi do kralja. Lift je nasledila druga ljubavnica, madam Pompadur, ali kada je ona dobila nove, raskošnije odaje u Versaju, lift je rasformiran i mehanizam je poslat u dvorac Fontenblo.

Čuven je lift ugrađen 1889. godine u Ajfelovu kulu u Parizu. Osim što je sama građevina visine 324 metra bila čudo moderne tehnologije tadašnjeg doba, to su bila i tri odvojena sistema za podizanje i spuštanje posetilaca. Dva najveća izazova, kako se navodi u izveštaju ”Sistemi liftova Ajfelove kule” Roberta Vogela, bila su kako napraviti liftove sa dovoljno kapaciteta i kako ih podići na toliku visinu. Konstruktore je mučilo i to kako da liftove postave u zakrivljene noge kule.

Saznajte i Kako je nastao horoskop?

U istočnu i zapadnu nogu kule postavili su dva lifta koja su vozila samo do prve platforme gde će se, pretpostavljali su, većina posetilaca i zaputiti. Oko konstruisanja ta dva lifta nije bilo mnogo muke. Mnogo veći problem bio je podići posetioce do druge platforme – nije postojala kompanija u Francuskoj koja je bila spremna da preuzme taj posao na sebe. Strani ponuđači su s druge strane bili odbijeni jer nije bilo dozvoljeno koristiti uvozne materijale u izradi kule. Zato je rok za izradu produžen i radilo se na animiranju domaćih majstora – uzalud. Na kraju je ugovor potpisan sa pariskim predstavništvom američke kompanije Otis Brothers & Company za posao vredan 22.500 dolara. U kompaniji su u to vreme objasnili da rade na konstruisanju hidrauličnog lifta, jedinog na svetu pod tolikim nagibom, i da su pripreme za posao trajale tri godine. Duple kabine lifta kretale su se brzinom od oko 120 metara u minuti, noseći 40 osoba koje su zbog naginjanja lifta morale da sede.

Izvor: Elementarijum



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u junskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.