Zašto je jesen u Srbiji tako topla i suva?

Opet se priča o vremenu i čuju pitanja poput „otkud ovako čudno toplo vreme”? Nekima prija, neki bi da dani budu hladniji. Ipak, meteorolozi su merodavni da govore „šta se to događa s vremenom”, a još i više o tome „šta će se tek događati” i da li je duga topla jesen uobičajena za naše podneblje.

Zašto je jesen u Srbiji tako topla i suva? Foto: Shutterstock

Goran Pejanović, pomoćnik direktora Centra za klimatske promene RHMZ, na ovo pitanje odgovara tvrdnjom da je u Srbiji toplije zbog posledica globalnog zagrevanja Zemlje. Branko Bijelić, iskusni meteorolog dugoročne prognoze RHMZ, smatra toplu jesen kod nas čestom i očekivanom pojavom navodeći činjenicu da se poslednjih trideset godina globalno beleži blagi trend porasta temperature. Ovu toplu jesen objašnjava meteorološkim fenomenom, koji je takođe dobro poznat meteorološkoj nauci.

"Česti prodori hladnog talasa sa zapada preko Mediterana ka severnoj Africi uslovljavaju jačanje i održavanje termobaričkog grebena iznad Balkana i jugoistočne Evrope. To se upravo dešava, a svi koji su se našli u termobaričkom grebenu, baš kao Srbija, imaju već dva meseca toplo i suvo jesenje vreme, koje je u oktobru ličilo na leto. Istovremeno, u okruženju, posebno Italiji, događaju se prave vremenske katastrofe", podseća Bijelić.

"Topla jesen je uobičajena u našem podneblju, a bilo je toplijih u prošlosti" dodaje Nedeljko Todorović, meteorolog RHMZS. Navodi da je bilo i toplijih početaka jeseni i ocenjuje da smo daleko od apsolutnih dnevnih maksimuma. Apsolutni rekord za oktobar je 34,7 stepeni, a izmeren  je 2. 10. 1932, dok je 27. dana ovogodišnjeg oktobra najviša temperatura bila 26,5 stepeni. U novembru je apsolutni rekord 29,3 stepena iz 1926.

Prema istorijskim podacima, ovakve vremenske prilike već su više puta zabeležene. Dokumenti jasno pokazuju da je takvih vremenskih epizoda bilo i pre stotinak godina, rekao je meteorolog. Dodao je da će narednih decenija uslediti blagi pad srednjih letnjih i godišnjih temperatura, što ne može da se karakteriše klimatskim promenama, već suštinom vremena: promenljivošću.

Goran Pejanović kaže da je na delu globalno zagrevanje planete, a u  Srbiji se intenzivnije osećaju njegove posledice. Srednja godišnja temperatura Beograda je viša za 1,5 stepeni nego u periodu 1961–1990, što je praćeno sve izrazitijim toplotnim talasima pa od 10 najtoplijih godina osam je zabeleženo od 2000. godine, navodi on. Pejanović dalje kaže da temperatura i posledično povećano isparavanje dovodi do intenzivnijih padavina, pa otuda brojne poplave u svetu i kod nas. Ako pogledamo samo ovu godinu, imali smo blagu i toplu zimu, najtoplije proleće do sada. Srećom, leto je bilo toplo, kišovito, ali i veoma sparno. Usledila su dva toplotna talasa u oktobru, a jedan od njih se nastavlja i u novembru. Generalno broj, trajanje i intenzitet hladnih talasa se smanjuje. U poslednjih 18 zimskih meseci imali samo dva izrazito hladna – februar 2012. i januar 2017. što je smanjenje za 50 procenata.

Pejanović naglašava da ovi ređi hladni periodi mogu da donesu i veće problema društvu, jer se ljudi navikavaju na toplije klimatske uslove.

Izvor: Politika



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...