Koje vreme odabrati u budućnosti – zimsko ili letnje?

Iz pesrpektive odluke Evropske unije sasvim je izvesno da će Srbija takođe odustati od pomeranja sata, što je jedino razumno i svaka dalja diskusija je – izlišna. Preostaje, međutim, izbor: zimsko ili letnje vreme?

Koje vreme odabrati u budućnosti – zimsko ili letnje? Foto: Shutterstock

Tokom ove godine, u jeku rasprave o pomeranju sata, poslednjeg vikenda u martu smo prešli na takozvano ukazno vreme, odnosno letnje računanje vremena i sada se naizbežno vraćamo prirodnom, zimskom vremenu.

I sva je prilika da ovog oktobra poslednji put ulazimo u zimsko računanje vremena. Naime, na preporuku Evropske komisije uskoro će pomeranje sata biti ukinuto na celom kontinentu, pa bez sumnje i u Srbiji. No, koje vreme odabrati u budućnosti – zimsko ili letnje?

Debata o ukaznom vremenu traje već nekoliko godina. Sve je počelo pre deset godina kad je Ruska federacija odustala od pomeranja sata, a prošle godine je Evropski parlament, nakon inicijative grupe konzervativnih poslanika, dao preporuku da se ukazno vreme preispita na nivou cele Evropske unije.

Međutim, Evropska komisija se nije odlučila za dugoročnije istraživanje prednosti ili mana ovog sistema koji bi obuhvatio energetske, ekonomske i medicinske aspekte, već je pribegla jednoj javnoj anketi na internetu koja je pokazala da 80 odsto stanovnika Unije ne želi da se sat pomera.

Saznajte i Može li vreme da stane?

U diskusiji koja je prati ovu vest često se inače govori o medicinskim istraživanjima i negativnom efektu ukaznog vremena, čime se mahalo na sve strane, ali takvo istraživanje zapravo nikad nije sprovedeno na nivou Evrope, posebno ne na njenom jugu, gde je situacija sasvim drugačija nego na severu.

U Srbiji takođe ne postoji nijedna studija koja se zaista bavila ovim pitanjem. No, iz pesrpektive odluke Evropske unije sasvim je izvesno da će Srbija takođe odustati od pomeranja sata, što je jedino razumno i svaka dalja diskusija je – izlišna.

Preostaje, međutim, izbor: zimsko ili letnje vreme? Čini se da je za Srbiju povoljnije da ostane u ukaznom, a ne zimskom vremenu. Budući da se Srbija nalazi na samom krajnjem istočnom obodu srednjoevropske vremenske zone i da mrak pada ranije nego na Zapadu, a da su navike i ritam stanovništva slične kao u ostatku Evrope, ukidanje ukaznog vremena bi Srbiju posebno pogodilo i značajno smanjilo period u kome ljudi mogu da uživaju u blagodetima obdanice.

Saznajte i Kad smo počeli da koristimo letnje računanje vremena?

Evo nekoliko argumenata iz života u Srbiji u prilog tome: deca koja se rađaju u proleće i leti, a kojima je sunce kao svim bebama važno za razvoj zbog vitamina D, imala bi sat vremena više dnevnog svetla; tople junske večeri, kad je dan najduži, ne bi se završavale već pre početka Dnevnika 2, budući da 20. juna mrak pada u 19 sati i 27 minuta; đaci koji idu u popodnevnu smenu u tom slučaju ne bi se praktično cele godine, od oktobra do kraja maja, vraćali kući po mraku; u najtoplijim danima na početku jula, sunce ne bi izlazilo pre 4 sata ujutru i u vreme kad ustajemo, oko 7 sati, temepratura vazduha ne bi već bila visoko iznad 30 stepeni.

Sa druge strane, zimsko vreme je “prirodno”, astronomsko, i ako bismo sasvim prešli na letnje – nikada više nijedan Sunčev sat u zemlji ne bi pokazivao tačno vreme. Uvođenju ukaznog vremena inače je zasnovano na astronomskoj okolnosti da u decembru sunce izlazi prekasno, a leti prerano, tako da se zbog životnog ritma ljudi leti „gubi“ skoro dva sata dnevnog svetla.

Evolucija časovnika: Kako se merilo vreme kroz istoriju?

Ideju da se to vreme nadoknadi prostim pomeranjem sata prvi je smislio Džordž Vernon Hadson (1867–1946), entomolog sa Novog Zelanda, koji je 1895. u radu pred Kraljevskim društvom u Velingtonu predložio letnje pomeranje vremena za dva sata. Međutim, ideja bi verovatno ostala zaboravljena da se istog predloga, nezavisno od Hadsona, deset godina kasnije nije dosetio britanski preduzimač i graditelj Vilijam Vilet (1856–1915).

Tokom 20. veka uvođenje ukaznog vremena prihvatile su industrijski razvijene države, a potom, postupno, i sve ostale. Ova mera, ukaz, u Srbiji se sprovodi još od 1983. godine i isprva se donosila odlukom izvršne vlasti iz godinu u godinu i to u poslednjoj sedmici septembra, ali je zbog praktičnih razloga, sredinom devedesetih uspostavljena Zakonom i pomerena na oktobar.

Izvor: Nauka kroz priče



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...