Novi dokazi o nastanku slika Leonarda da Vinčija

Kako je Leonardo da Vinči mogao da prikaže trodimenzionalne scene sa takvom preciznošću? Pored slikara kao štu su Rebrant, Pikaso i Đovani Frančesko Barbieri, možda je i Leonardo da Vinči imao neuobičajeno stanje očiju, što mu je dozvolilo da opaža prostor drugačije.

Novi dokazi o nastanku slika Leonarda da Vinčija Foto: Shutterstock

Strabizam je nepravilan položaj očiju pri kome očne osovine nisu paralelne - u suštini, ne rade zajedno kao tim. U zavisnosti od položaja očiju razlikujemo četiri vrste strabizma. Ovo može izazvati dvostruki vid, ali mozak zanemaruje bilo koji vizuelni unos koji dolazi iz nepravilnog oka. Strabizam se može lečiti naočarima, vežbama za oči, ili operacijom očnih mišića. 

Ali ovo stanje ima neuobičajenu prednost, bar ako ste slikar. To je zato što nesposobnost očiju da rade u tandemu, kako bi stvorili integrisani pogled na svet, rezultira u ograničenu percepciju dubine. 

Pogledajte i:  5 izuma zbog kojih je Da Vinči bio ispred svog vremena

Ovo zvuči izuzetno problematično sa umetničke tačke gledišta, ali to znači da ljudi sa ovim stanjem očiju moraju da koriste druge alate. U suštini, oni opažaju prostor oko sebe različito od drugih ljudi, što je prilično zgodno ako želite da prebacite trodimenzionalni objekat na dvodimenzionalnu podlogu. Ovo je možda i razlog zašto je strabizam uobičajniji kod slikara nego uopšte kod stanovništva.

Foto: Shutterstock

Neki neurobiolozi veruju da je Rembrant imao egzotropiju, što znači da dok je jedno oko fiksirano na određenu tačku, drugo oko nepravilo gleda sa strane. Moguće da je ovakvo stanje igralo glavnu ulogu u igri svetlosti i tame koja se može videti na Rembrantovim slikama. Sada istraživači sa Univerziteta u Londonu veruju da imaju dokaze koji ukazuju da je i Da Vinči imao sličan problem.

Saznajte i: 5 stvari koje niste znali o Leonardu da Vinčiju

Prva prepreka sa kojom su se istraživači suočili bila je Da Vinčijeva averzija prema autoportretima. Zato su naučnici odabrali Da Vinčijeve radove od vremena kada je bio učenik do njegovih starih dana. Zatim su krugove i elipse postavljali na zenice, šarenice i na očne kapke na svakoj slici kako bi izmerili srednje poravnanje pogleda. Iz ovoga istraživači sugerišu da je Da vinči imao povremenu egzotropiju.

Međutim, postoje ograničenja i u samoj studiji. Najočiglednije je to što portreti nisu nužno samog Leonarda. Osim toga tim nije izmerio portrete Leonarda nastalih od drugih umetnika. Na taj način naučnici bi mogli da saznaju da li je Da Vinči samo slikao na taj način, ili su njegovi radovi odraz njega samog.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...