Globalno zagrevanje može značiti i skuplje pivo, vino, kafu

Globalno zagrevanje bi moglo dovesti do toga da neke od životnih radosti poput kafe, čokolade, vina i piva postanu teže dostupne i skuplje, navode naučnici.

Globalno zagrevanje može značiti i skuplje pivo, vino, kafu Foto: Shutterstock

Sve duži periodi ekstremno toplog vremena, toplotnih talasa, i suša mogli bi da u budućnosti nanesu veliku štetu proizvodnji ječma, ključnog sastojka piva. Međunarodni tim istraživača je ocenio da bi gubici mogli da iznose i do 17 odsto prinosa. To bi značilo da će se prosečne cene piva udvostručiti, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu "Nature Plants". U zemljama gde je pivo već skupo, kao što je na primer Irska, cene bi mogle biti i utrostručene. 

Nalazi su objavljeni nedelju dana nakon što su u izveštaju UN opisane posledice opasnog nivoa klimatskih promena, uključujući sve veće nestašice hrane i vode, toplotne talase, povećanje nivoa mora i bolesti. Jedan od autora istraživanja, Stiv Dejvis, rekao je da je istraživanje o pivu urađeno delom da bi se na jasan način poslala poruka da klimatske promene štetno utiču na najrazličitije aspekte svakodnevnog života. 

Nekoliko naučnika koji nisu učestvovali u istraživanju je navelo da je to dobar i efikasniji način da se izlože opasnosti globalnog zagrevanja.

Pogledajte i Ljudi su glavni krivci: Globalno zagrevanje snažnije nego ikad

Američki agrikulturni ekolog Dejvid Lobel navodi da nauka odavno zna da je ječam "među usevima najosetljivijim na toplotu" ali da istraživanje to povezuje s nečim do čega je ljudima zapravo stalo, cenom piva, i da je zbog toga vredno. Stiv Dejvis je i sam ljubitelj IPA piva i jedan je od onih kojima je stalo. 

"Ovo istraživanje je stvoreno iz ljubavi i straha", rekao je on. 

Ječam se širom sveta koristi za najrazličitije stvari, najviše za ishranu stoke. Manje od 20 odsto svetskog ječma završi u pivu. Ali u SAD, Brazilu i Kini najmanje dve trećine te žiterice završi u siks-pekovima, flašama, buradima i limenkama. Dejvis i njegove kolege su posmatrale samo efekte kombinovanih toplotnih talasa i suše, a ne i opšte otopljavanje. 

Ako emisije gasova staklene bašte iz trošenja uglja, nafte i gasa nastave s trenutnim nivoom rasta, verovatnoća da vremenske prilike naneti štetu proizvodnji ječma, porašće od jednom u deceniji do 2050. do jednom u dve godine do kraja ovog veka.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...