Kako data centri jedu svetsku struju

Informacione fabrike zahvaljujući kojima koristimo Fejsbuk, Gugl i Bitkoin troše sve više struje – i prognoze nisu nimalo dobre.

Kako data centri jedu svetsku struju Foto: Shutterstock

Male su šanse da ste ikada čuli za gradić Prinvil u američkoj saveznoj državi Oregon. Dom za nešto manje od 10.000 ljudi, Prinvil će se teško naći na must-see listi bilo kog turiste. Ipak, postoji jedna zanimljivost: kompanija Fejsbuk upravo u ovom gradiću ima svoja tri ogromna data centra, ili centra za skladištenje podataka, a u planu im je da izgrade bar još dva. Sledeći put kada budete postavili slike na Fejsbuk, setićete se Prinvila, jer će vaše fotke, sasvim moguće, završiti upravo u centru za skladištenje podataka u ovom gradu.

Ove zgrade, odnosno fabrike, veće su čak i od nosača aviona. Desetine hiljada ploča prostire se dugačkim hodnicima bez prozora, pa ni ne čudi zašto se osoblje ovih data centara po zgradama kreće – na skuterima. Kompleksi zgrada poput ovih u Prinvilu upravo su i svojevrsna blaga novih industrijskih kraljeva poput Marka Cukerberga, i ostalih koji trguju informacijama.

Možda ne izbacuju crni dim, ali i data centri imaju negativan uticaj na životnu sredinu. Sa povećanjem telefonskog saobraćaja i saobraćaja na internetu, informaciona industrija mogla bi da dovede do potpune eksplozije u korišćenju energije.

Ovo slikovito objašnjavaju i Šamini Bandel i Adam Levi u najnovijem podkastu žurnala Nature rečenicom:

„Mi smo društvo koje je gladno informacija i koristimo sve više i više podataka, a sve to crpi sve više i veše energije.“

Statistika pokazuje da data centri na godišnjem nivou koriste otprilike 200 teravat sati struje. To je više energije nego što neke zemlje godišnje troše (Iran je jedna od njih); to je već polovina struje koja se ukupno u svetu koristi za transport; i tih 200 teravat sati predstavlja 1 odsto globalne potražnje za električnom energijom. Pored toga, data centri „doprinose“ ukupnoj emisiji ugljenika sa oko 0,3 odsto, dok čitav ekosistem informacionih i komunikacionih tehnologija (koji se ukratko naziva ICT) učestvuje sa 2 odsto u globalnoj emisiji ugljenika.

Vrlo je teško predvideti budućnost kada je ovo u pitanju, ali pouzdano se zna da ona neće biti blistava. Naime, jedna od najcrnjih prognoza glasi da bi korišćenje struje od strane ICT-a moglo da pređe 20 odsto od ukupne globalne potrošnje električne energije, i to u veoma kratkom roku: slikovito, dok dete koje se rodi ove godine stasa u tinejdžera. Zanimljivo je i da će od tih 20 odsto više od trećine trošiti data centri.

Situacija još uvek nije zabrinjavajuća, ali stručnjaci upozpravaju da će se ona ubrzo promeniti.

„Trend [potrošnje] je trenutno dobar, ali je pod znakom pitanja kako će da izgleda za 5-10 godina“, objašnjava Dejl Sartor, koji nadgleda Centar za ekspertizu energetske efikasnosti u data centrima pri američkoj Nacionalnoj laboratoriji Lorens Berkli u Kaliforniji.

Naučnici i inženjeri širom sveta istražuju načine da ograniče negativni uticaj ICT industrije na životnu sredinu, pa tako rade na racionalizaciji računarskih procesa i prelasku na obnovljive izvore energije, kao i na istraživanju boljih načina za hlađenje data centara i recikliranje njihove otpadne toplote.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u novembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.