Od stidljivih do društvenih bića: Naučnici otkrili kako ekstazi utiče na hobotnice

Ekstazi, poznatiji i kao MDMA, čini ljude društvenijim, zainteresovanijim za druge i manje odbrambenim. Isti efekti se javljaju kod pacova i miševa. Hobotnice su drugačija stvorenja, ali uprkos svom čudnom mozgu, ove inteligentne životinje reaguju na drogu na način sličan ljudima.

Od stidljivih do društvenih bića: Naučnici otkrili kako ekstazi utiče na hobotnice Foto: Shutterstock

Hobotnice su očigledno inteligentna stvorenja i njihovo ponašanje je prefinjeno, ali mozak hobotnice ima drugačiju građu od mozga sisara - na primer, u obliku je krofne. "Više je organizovan kao mozak puževa, nego kao naš", kaže Gul Dolen, neuronaučnica u Džon Hopkins medicinskoj školi. Sa tako različitom anatomijom, zapitala se da li će ove životinje da reaguju na drogu na nepredvidive načine. Da bi to saznala, bio joj je potreban način da proceni koliko su hobotnice društvene.

Pogledajte i MOĆ OSMICE: Čudesni svet hobotnica

Ona je sa svojim kolegom Erikom Edsingerom stavila pet kalifornijskih hobotnica pojedinačno u tri spojene komore i dala im je slobodu da istražuju. U jednoj od susednih komora bila je smeštena druga hobotnica, zatvorena unutar prevrnute plastične kofe. Druga komora je sadržala nepoznati predmet, kao što je plastični cvet ili figura Čubake. Naučnici su merili koliko dugo je životinja provela u društvu svoje vrste, a koliko sa plastičnom igračkom.

Upravo na ovaj način neuronaučnici ispituju ponašanje miševa, ali sada Gul Dolen nije znala da li će delovati na hobotnice. Desilo se to da du slobodni pojedinci temeljno istraživali komore, a po njihovim pokretima naučnici su otkrili da pojedinci bilo kog pola teže ka ženkama, dok izbegavaju mužjake. 

Pogledajte i Zavisnost: Kako droge utiču na moyak (VIDEO)

Zatim su Dolen i Edsinger potopili hobotnice u rastvor ekstazija, omogućivši im da apsorbuju drogu preko škrga. Na početku su upotrebili veliku dozu, a životinje su se "uplašile i činile sve te promene boja", kaže Dolen. Ali kada je tim pronašao odgovarajuću dozu, životinje su se ponašale mirnije i više društveno.

Sa ekstazijem u svojim sistemima, pet hobotnica je provelo mnogo više vremena u društvu zarobljenog mužjaka, kome ranije nisu ni prilazili. Promena je bila očigledna. Pre konzumiranja droge, hobotnice su vrlo pažljivo ispitivale komoru. Nakon upotrebe ekstazija životinje su bile opuštenije, obmotavale su pipke oko komore i međusobno delovale na velikodušniji način.

Pogledajte i 5 mitova o drogama u koje verovatno verujete

Dolen priznaje da je ova studija, objavljena u časopisu "Current Biology", samo početak i to sa vrlo malom veličinom uzorka. "Želimo da i drugi naučnici ponove ovo istraživanje na većoj grupi životinja", kaže Dolen. "Želeli smo da objavimo ovo istraživanje jer ne postoji zapis o socijalnim testovima sa hobotnicama". Dolen se nada da će njeni zapisi osmeliti više neuronaučnika da posmatraju ove životinje. 

"Hobotnice su zaista najbolji primer druge inteligencije na Zemlji", kaže Robin Kruk, neuronaučnik sa Univerziteta San Francisko. Delili smo iste pretke sa hobotnicama pre oko 800 miliona godina, a njihovi mozgovi su evoluirali nezavisno od naših. Ipak, ova studija je pokazala da naši mozgovi imaju nekoliko sličnosti, od molekularnog nivoa do ponašanja.

Izvor: theatlantic.com



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je majsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.