Vesti

Koliko vas se stvarno tiču posledice nečeg tako planetarnog kao što su klimatske promene?

Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock

Alati

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
emailPošalji prijatelju
AUTOR: Slobodan Bubnjević (Nauka kroz priče)

Uz podsećanje na sumorne prognoze o promenama u atmosferi kakve daju raznovrsni klimatski modeli, Svetski dan životne sredine, koji članice Ujedinjenih nacija obeležavaju 5. juna, zapravo može biti prilika da se osvrnemo i na neke druge, možda i sasvim neočekivane efekte globalnog zagrevanja na vas lično.

Evo zanimljivog primera. Istraživanje koje je pre dve godine predvodio Ričard Siger sa Univerziteta Kolumbija u SAD pokazalo je da su rat u Siriji i posledično migrantsku krizu u najvećoj meri izazvale – klimatske promene. Možda ste pomislili kako klimatolozi liče na čoveka sa čekićem koji u svemu vidi ekser, ali, pomenuta studija, objavljena u časopisu PNAS, nije usamljena u ovoj tvrdnji i temelji se na višegodišnjim meteorološkim podacima.

Naime, u Siriji je u periodu od 2006. do 2011. godine zabeležen najduži i najstrašniji period suše. Ovakvi ekstremi su lokalna posledica globalnog zagrevanja koja će na Bliskom istoku i na Mediteranu biti sve učestalija do kraja veka.

Petogodišnja suša u Siriji nije se globalno osetila, ali je u ovoj zemlji gotovo uništila poljoprivrednu proizvodnju u ruralnim sredinama. To je dovelo do prvog, inicijalnog talasa migracija – od sela ka gradovima. Sirijski gradovi su postali utočišta i pre nego što je rat počeo.

Izbeglice, glad i kriza su u narednim godinama dovele do serije nestabilnosti, sa pojavom „revolucije“ i do potonjeg stravičnog građanskog rata. Migracija se nakon toga nastavila, ka Evropi, pojačavajući intenzivni priliv migranata na jugu našeg kontinenta.

O globalnom zagrevanju se, međutim, retko govori na taj način – kao o fenomenu koji utiče na život nekog konkretno, vas ili poljoprivrednika u dalekoj Siriji. Često se o njemu piše samo kao motivaciji za neke nove, zgodne projekte Evropske komisije ili se o klimi prosto govori na nedovoljno jasan način. O problemu, naravno, govore i kod nas sve prisutniji klimatski skeptici (grupa šarlatana sasvim sličnih antivakcionalnom lobiju), koji će vas, iz ovih ili onih interesa, ubediti da sumnjate i u činjenicu, poznatu od 1971. godine, da globalna temperatura na planeti raste.

Kako god, budući da se tiču celog sveta, kimatske promene se prirodno predstavljaju kao nevolja koja se odnosi na celo čovečanstvo, pa samim tim, uvek ostaje utisak kako utiču samo na neke druge, udaljene nacije, veće i bogatije, kao što su Kina i SAD, ili ubogije, poput Sirije ili ostrva u Pacifiku. Nažalost, u stvarnosti, klima je živ, svakodnevni problem i za nas, problem koji postaje sve veći i koji je već prisutan i u našem dvorištu.

Prema aktuelnom Petom izveštaju koji je pre nekoliko godina objavio Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC), regionalne promene klime dovode do mnogih ekonomskih i političkih nestabilnosti. Cena hrane se menja, a nestašica nekih delikatesnih namirnica, koje ne mogu da prežive promene, poput kafe i čokolade, već je na pomolu.

Ako daleku budućnost i svoju penziju ne zamišljate kao avanturu na jahtama za krstarenje, nego kao mirne, obične dane koji počinju jutarnjom kafom na terasi, ipak bi trebalo da počnete sa štednjom jer će prirodna kafa biti roba suviše luksuzna i za vlasnike jahti.

U isto vreme, boravak na terasi će biti retkost. Naš region očekuje veliko povećanje klimatskih ekstrema, učestalije dugotrajne suše i smanjenje poljoprivrednih prinosa, uz koje se očekuju učestale poplave, snažnije oluje i smena dramatičnih toplih i hladnih talasa.

Smanjiće se obradive površine, a nakon što delikatesni proizvodi postanu dostupni samo najbogatijima, neki sasvim obični proizvodi bi takođe mogli postati skupa, delikatesna roba. Treba pritom imati u vidu da smanjenje količine hrane ni kod nas neće biti nimalo naivno kad se bude povećao broj stanovnika Evrope. A to će se dobrim delom desiti zbog klimatskih promena.

Sve češće se nomadi današnjice, ljudi koji zbog poplava i suša, zbog nestašice i očaja, napuštaju domove i kreću u seobu, nazivaju – klimatskim izbeglicama. U Africi koja beleži novu demografsku eksploziju, rast temperature će gotovo izvesno uništiti inače ranjivu poljoprivrednu proizvodnju i pokrenuti nove, još masovnije migracije na sever. Pomenuti slučaj Sirije već pokazuje kako se ove nevolje nepogrešivo prelivaju ka susedima.

Čini se, zapravo, da bi upravo to mogla biti najdramatičnija posledica globalnog zagrevanja – nova velika migracija koja će se kretati u svim pravcima. Prema IPCC izveštajima, ako čovek do kraja veka smanji emisiju CO2 i globalno zagrevanje se na ubrza dramatično, tako da do kraja veka srednja globalna temperatura ne poraste za više od 2 stepena Celzijusa, može se očekivati i da će nivo svetskih mora porasti bar 60 centimetara.

To će biti dovoljno da se potope brojna priobalja, a kad neka mesta postanu nepodnošljiva za život na tako velikom prostoru, neizbežno će doći do dodatnih iseljavanja ka unutrašnjosti kontinenata. Mada ne živite u Veneciji, Njujorku, Kopenhagenu, ekonomske i političke posledice njihovog delimičnog potapanja ne možete da izbegnete čak i da ste nastanjeni vrlo daleko od morske obale. Osim, naravno, ako ste se iz svog doma već odselili jer je postao – pustinja.

Izvor: Nauka kroz priče

Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u septembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.