Vesti

Kraj "Armagedona": Zatvor se seli zbog arheološkog nalazišta

Foto: Reuter/Amir Cohen
Foto: Reuter/Amir Cohen

Alati

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
emailPošalji prijatelju

Na Armagedonu se zlu stvarno približava kraj - stari izraelski zatvor za okorele kriminalce izgrađen blizu drevnih ruševina Megida, po tradiciji mesta apokaliptične biblijske bitke dobra i zla, biće premešten.

Pola sata vožnje južno od Nazareta, Armagedon je popularno odredište turistima u posetu Svetoj Zemlji. U blizini je i zatvor maksimalne sigurnosti Megido. Godine 2005, prilikom radova na obnovi i širenju zatvora, ispod njega je otkrivena hrišćanska dvorana za molitvu iz trećeg veka, uključujući i mozaik u slavu "Bogu Isusu Hristu".

Tamo su odmah stigli najbolji izraelski arheolozi, mozaik je u celosti iskopan, antikviteti izvađeni, a nalazište je potom pod nadzorom stručnjaka ponovno prekriveno.

"Kada smo ispod zatvora otkrili mozaik, bili smo uzbuđeni ceo minut", rekao je Metju Adams, direktor jerusalimskog Instituta za arheološka istraživanja.

"I onda shvatili... Iznad je zatvor maksimalne sigurnosti, nikad nećemo ništa moći učiniti s tim", objasnio je Adams, koji je godinama vodio iskopavanja u okolini Amargedona.

Sada, nakon godina molbi, zakonskih i birokratskih problema, vlada je napokon pristala da premesti zatvor.

Očekuje se da će arheolozi za otprilike tri godine imati slobodne ruke za nastavak istraživanja.

I već su uzbuđeni.

Pogledajte i 7 najozloglašenijih zatvora širom sveta koje svi žele da posete

"Kada maknu zatvor, moći ćemo da istražimo taj uistinu čudesan i zanimljiv deo razvoja ranog hrišćanstva, onako kako nismo mislili da ćemo moći", kaže Adams.

Zatvor, u kojem su nekad bili smešteni militanti Hamasa i Islamskog džihada, nalazi se nekoliko stotina metara južno od samog Megida, brežuljka na kojem su arheolozi pronašli zidine stare najmanje 7.000 godina.

Između zatvora i brežuljka nalazi se u većoj meri neiskopana vojna baraka rimske šeste legije za koju se pretpostavlja da ju je izgradio car Hadrijan.

Veruje se da je naziv Armagedon iskrivljena verzija hebrejskih reči Har Megiddo - brdo Megido.

Iako malen, brežuljak je bio poprište brojnih drevnih bitaka jer nadvisuje dolinu Jezereel, kojom su vojske marširale od davnina na putu ka Sredozemlju.

Najstariji pisani spomen Megida datira iz vladavine egipatskog faraona Tutmozisa III, koji je tamo pobedio sirijske i kanaanske države 1468. pre Hrista.

Pogledajte i Zanimljiva priča o identičnim zatvorenicima koji se nikada ranije nisu sreli

Na tim prostorima se vojevalo i do pre sto godina, kada je britanski vojni zapovednik, general Edmund Alenbi porazio osmanske snage.

Ali, ipak, najpoznatiji je iz apokaliptične poslednje knjige Novog zaveta "Otkrovenja", koja govori o završnoj bitci snaga dobra, Božjih snaga, protiv snaga zla.

"Megido je bio važan jer se nalazio na međunarodnom putu koji je povezivao Egipat s Mesopotamijom, s Damaskom, s Malom Azijom. Ko god je vladao Megidom, imao je kontrolu nad najvažnijim putem antičkog svijeta", rekao je profesor Izrael Finkelstin, arheolog sa univerziteta u Tel Avivu.

"Slojevi istorije"

Tamo je mnogo slojeva istorije i izuzetno ih je važno tačno datirati.

"Jedan je način da se to radi po Bibliji, a drugi je radiokarbonsko određivanje vremena. Uzimanje Biblije kao izvora, uz sve dužno poštovanje, uvek je problematično, jer je u pitanju ko je autor određenog dela, koji mu je bio cilj, kakva mu je ideologija i tako dalje", kaže Finklestin.

"Ali kada radite sa ugljenikom C-14, imate solidno uporište za određivanje vremena", naglasio je.

Saznajte i Zašto se zatvorenici pridružuju bandama?

Nakon što zatvor s hiljadu opasnih zatvorenika bude premešten, izraelske turističke vlasti oko Armagedona planiraju podići kompleks koji će kombinovati turizam, arheologiju i prirodu.

Očekuje se privlačenje 300 hiljada turista godišnje, dvostruko više nego danas.

Megido je pre dve hiljade godina bio kulturni 'melting pot' sa Jevrejima, hrišćanima i Rimljanima na jednom mestu, kaže Adams.

Dosadašnji nalazi upućuju na to da su odnosi između ranih hrišćana i Rimljana bili složeniji nego što se misli.

"Tipično, uvek mislimo na to kako su Rimljani progonili hrišćane", rekao je Adams, sugeričući da ipak stvari nisu bile tako jednostavne.

Izvor: Hina

Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u decembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.