On radi ono što ona hoće ili kako ženke gazduju: Priča o lemurskom matrijarhatu

Iako je kod primata matrijarhat retkost, ženska dominacija uobičajena je kod većine vrsta lemura.

On radi ono što ona hoće ili kako ženke gazduju: Priča o lemurskom matrijarhatu

Lemuri potiču iz jedne od najstarijih grana sa genealoškog stabla primata: njihovi preci su se izdvojili tokom eocena, pre oko 55 miliona godina. Ova inteligentna stvorenja su evoluirala tokom epoha, usvajala su korisne oblike ponašanja i usavršavala sisteme života u zajednici. I dokle su dospeli? Dotle da ženke gazduju.

Iako je matrijarhat redak kod primata, ženska dominacija je uobičajena kod većine vrsta lemura. Čak i najmlađe ženke mogu da komanduju bilo kojem mužjaku, da prve biraju hranu i mesta za odmor, kaže Kris Smit iz Centra za lemure pri Univerzitetu Djuk. „Gledamo kako ženke uzimaju hranu iz čeljusti mužjaka. A ako se on nalazi na osunčanom mestu koje se njoj sviđa, ona mu samo priđe, a on se pokorno skloni.” Ako nije zadovoljna mužjakom, ženka može da ga gurne ili šljepi, ili da mu počupa krzno. Svake godine, tokom kratkog perioda kad žele da se pare, ženke su „malo bestidne”, kaže Lidija Grin koja proučava lemure pri Univerzitetu Djuk. „One u potpunosti kontrolišu koje mužjake žele i koliko njih.” Mada, nijedan pol neće dominirati ukoliko se ne poboljšaju sadašnji izgledi lemura. Na svom rodnom Madagaskaru izgubili su 90 odsto staništa, mahom zbog poljoprivrednog krčenja zemljišta i spaljivanja rastinja. Od 103 preostale vrste lemura 20 ih je ranjivo, 49 – među kojima je i Kokerelov sifaka – ugroženo je, a 24 je krajnje ugroženo.

ZANIMLJIVOST 
Devet vrsta lemura ima naziv "sifaka" zbog krika "šif-auk" koji ispuštaju kada su u opasnosti.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...