Kakva su rešenja moguća za sve gladniju planetu?

Svakog dana širom sveta oko 2.000 hektara obradivog zemljišta postane previše slano, a održavanje useva neisplativo.

Kakva su rešenja moguća za sve gladniju planetu? Foto: Shutterstock

Svako zemljište je prirodno osetljivo na natrijum ili natrijum-hlorid (ili na oboje) koji se u njemu akumuliraju. Loša drenaža može da uzrokuje njihovo zadržavanje u zemljištu. Kada se so skupi oko korena, to otežava rast biljke. Sve u svemu, kako jedno istraživanje pokazuje, više od 62 miliona hektara navodnjavanog zemljišta, otprilike veličine Francuske, postalo je neobradivo.

ZANIMLJIVOST 
Zemljoradnici iz oblasti Sathira u Bangladešu pretvaraju pirinčana polja, koja zbog saliniteta više nisu pogodna za uzgoj, u ribnjake i farme rakova.

Ipak, prema Mansuru Kadiru, strucnjaku za zemljište i navodnjavanje sa Univerziteta Ujedinjenih nacija, poljoprivrednici nece biti jedini koji ce raditi na otklanjanju ovog problema. On kaže da ce umesto toga vlade morati da sprovedu drenažu polja u velikom obimu. Brže rešenje bi moglo da stigne od samih biljaka. Istraživanje ukazuje na to da bi prehrambeni usevi poput pšenice i pirinča mogli da budu genetički modifikovani u tom smislu da steknu osobine biljaka poput morskih algi, koje su davno razvile otpornost na so.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...