Vesti

Naučnici upozoravaju: Masnoće mogu da deluju na mozak poput teških droga

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Alati

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
emailPošalji prijatelju

Istraživači francuskog Nacionalnog centra za naučno istraživanje (CNRS) otkrili su zašto kod nekih osoba, naročito gojaznih, hrana bogata mastima stvara zavisnost baš kao i teške droge.

U studiji, objavljenoj u časopisu "Molecular Psyćiatry", francuski naučnici navode da mozak zapravo ne razlikuje čokoladnu tortu od kokaina.

Naime, trigliceridi, masnoće koje unosimo hranom, deluju poput teških droga na mozak koji nije u stanju da napravi razliku između te dve supstance, jer one direktno utiču na istu oblast - deo povezan sa tumačenjem zadovoljstva i nagrade.

Rezultati istraživanja ukazuju na potrebu boljeg sagledavanja uzroka kompulsivnog ponašanja gojaznih osoba.

"Zašto smo u stanju da ustanemo noću da bismo pojeli kockicu čokolade, ali se nikada ne budimo zbog šargarepe? Hrana je biološka potreba, ali obroke najčešće doživljavamo kao zadovoljstvo, a upravo nas taj osećaj tera da posežemo za hranom", objašnjavaju francuski naučnici.

Saznajte i Koliko [X] možemo da pojedemo pre nego što nas ubije?

"Ponekad to postaje opasno: svake godine 2,8 miliona ljudi u svetu umre od posledica gojaznosti", ističu oni, navodeći kao glavni uzrok disbalans između unetih i potrošenih kalorija.

Ova patologija je, takođe, rezultat hemijskog procesa u mozgu. Šećer i masnoće su izvor energije za organizam, ali je mozgu, za funkcionisanje, potrebna samo glukoza.

U delu mozga koji je povezan sa zadovoljstvom i nagrađivanjem nalazi se enzim koji razgrađuje trigliceride - koji se nalaze u namirnicama bogatim zasićenim mastima kao što su pojedine vrste mesa, sir ili čokolada, a naučnici su pokušali da objasne taj proces.

Testirali su miševe kojima su direktno u mozak ubrizgali trigliceride da bi potom posmatrali promene u njihovom ponašanju. Miševi su delovali siti i bili su manje motivisani da aktiviraju polugu kako bi dobili neku poslasticu. Njihova ishrana je bila uravnotežena - jeli su kako namirnice bogate masnoćama tako i jednostavniju hranu.

Ponašanje miševa kojima je pomenuti enzim bio genetski eliminisan, bilo je obrnuto. Kod njih trigliceridi nisu bili razgrađivani u mozgu, te su oni pokazivali daleko veću motivaciju da dođu do poslastice i češće posezali za namirnicama bogatim masnoćama.

Otkrijte i Gde ide masnoća kada smršamo?

Što je izlaganje trigliceridama bilo duže, to su miševi bili više lenji i halapljiviji.

"Idealni uslovi za dobijanje na kilaži. Mozak se prilagođava kako bi dobio poslasticu, slično mehanizmu koji se javlja pri konzumiranju droga", navode istraživači.

Tako hrana bogata masnoćama gojaznima postaje nagrada baš kao i teške droge za narkomane.

"Naši rezultati po prvi put pokazuju da trigliceridi mogu da deluju poput teških droga na mozak, po sistemu "nagrađivanja", kontrolišući hedonističku komponentu ishrane", zaključili su stručnjaci CNRS-a.

Izvor: Tanjug

Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje julskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.