U Londonu otvoren "horor hotel" inspirisan najpoznatijim serijskim ubicom

Ako izađete iz londonskog metroa na stanicu Bermondsej i prošetate nekih sedam minuta južno odatle, vratićete se nekoliko decenija u prošlost, kao i hiljadu kilometara daleko - u američki hotel koji je bio mesto gde su se dogodila masovna ubistva.

U Londonu otvoren "horor hotel" inspirisan najpoznatijim serijskim ubicom Foto: Wikimedia Commons

Izgrađen na mestu gde se nekada nalazila fabrika “Biscuit” u Bermondseju, “Hollow hotel” zapravo funkcioniše kao soba za bekstvo (eng. escape room). 

Tokom jednoipočasovnog horor iskustva, posetioci mogu da izaberu kako će se njihova noć završiti. Postoji sedam scenarija, u zavisnosti od toga kako posetioci interaguju sa različitim objektima i likovima. Svaki scenario je ispunjen zastrašujućim preokretima, pa čak iako posetioci budu “ubijeni”, njihove priče se mogu nastaviti.

Pogledajte i Identitet Džeka Trboseka je otkriven, a da li ste ikada čuli za ove serijske ubice?

Hotel je, inače, zasnovan na onom koji je sagradio H. H. Holms, jedan od prvih američkih dokumentovanih serijskih ubica. 

Foto: Wikimedia Commons

Monstrum Holms je bio toliko temeljan u svojim zločinima da je policija uspešno identifikovala samo devet žrtava, a veruje se da je tokom života ubio oko 200 ljudi.

Njegovo pravo ime bilo je Herman Vebster Madžet, a rođen je 1861. godine u Nju Hempširu kao treće dete iseljenika iz Engleske. Otac mu je bio alkoholičar i često je tukao svoju decu. Holms je bio odličan đak – u školi je ostvarivao fantastične rezultate što ga je pretvorilo u savršenu žrtvu za maltretiranje.

Saznajte i Šta čini ubicu?

Smrt je postala njegova glavna opsesija još dok je bio sasvim mali. Srednju školu je završio već sa 16 godina i odmah je našao posao predavača. Sa 17 godina počinio je prvo ubistvo – ubio je svog bivšeg školskog druga. 

Godine 1882, upisuje medicinski fakultet koji završava već nakon dve godine, a studije su mu pomogle i u eksperimentisanju - krao je leševe, rezao im delove tela i nastavio “posao” s prevarama pomoću kojih je dolazio do novca od životnih osiguranja.

Sedećih nekoliko godina proveo je u brojnim prevarama. Napustio je ženu i dete, živeo je u Njujorku i Filadelfiji i za to vreme u oba grada bio osumnjičen za ubistvo dečaka.

Otkirjte i Da li je ova žena najmasovniji evropski serijski ubica?

Gde god bi se Holms pojavio, ljudi bi nestajali. Na kraju se skrasio u Čikagu i rešio da promeni ime u Henri Hauard Holms. Zaposlio se u jednoj ordinaciji u kojoj se pokazao kao dobar i vredan radnik. 

Ipak, nedugo po Holmsovom dolasku, vlasnik ordinacije je misteriozno umro, a Holms je ubedio udovicu da mu proda ordinaciju. Nakon što je posao bio sređen i ona je nestala.

"Mračni turizam": Zašto nas fasciniraju ubice i ubistva?

Preko puta ordinacije, Holms je kupio prazan plac i na njemu sagradio veliki hotel. Bio je to početak njegovog “životnog dela”.

Foto: Wikimedia Commons

Zbog grandioznosti, meštani su hotel prozvali “Zamak”. Jezive stvari koje su se događale na ovom mestu pak, promenili su mu to ime, pa je u istoriji upamćen kao “Zamak ubistava”.

Holms je sam projektovao zgradu kao jezivi i ubistveni lavirint. Naime, na gradnji je radilo nekoliko građevinskih kompanija kako niko osim Holmsa ne bi imao kompletan uvid u projekat hotela. U njemu je bilo čak više od 100 prostorija koje su bile izolovane i nisu imale prozore. Bilo je stepenica koje nisu vodile nigde, soba sa vratima koja su se otvarala samo sa spoljašnje strane, prostorija sa gasnim komorama, hodnika koji su se završavali metalnim zidovima… 

Otkrijte i Zašto su masovna ubistva tako česta u Americi?

Holms je uglavnom ubijao ženske goste, zaposlene i svoje ljubavnice. Zaposlenima bi Holms uplaćivao polise zdravstvenog osiguranja. U slučaju njihove smrti, on bi podizao premije.

Prvi američki serijski ubica nikada nije razvio jedan metod ubijanja. Svoje žrtve je gušio, vešao, sekao i palio. Omiljena zabava mu je bila da vidi koliko muka osoba može da preživi pre nego što umre.

Holms je bio toliko temeljan u svojim zločinima da je policija uspešno identifikovala samo devet žrtava. Holms je priznao da je ubio 27 ljudi, ali usled nedostatka dokaza ovo nije moglo da se potvrdi. Pretpostavlja se da se broj kreće oko neverovatne cifre od 200 ljudi.

Obešen je 7. maja 1986. godine, a njegovo ime i danas izaziva strah kod ljudi širom sveta. 



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...