Ronjenje na dah: Otkriveno zašto neki ljudi mogu da ostanu duže pod vodom

Rezultati istraživanja objavljeni u časopisu "Cell" pokazali su da se ljudski organizam može fizički i genetički prilagoditi ronjenju na dah zahvaljujući povećanoj slezini, za šta su dokaz pripadnici malajskog plemena Bajau, koje nazivaju i 'morskim nomadima', a žive blizu ostrva Bornea.

Ronjenje na dah: Otkriveno zašto neki ljudi mogu da ostanu duže pod vodom Foto: Profimedia

Pripadnici plemena Bajau provode oko 60 odsto vremena dnevno na moru, danju i noću ploveći čamcima, roneći i konzumirajući puno ribe koju sami ulove, zbog čega su dobili naziv "morski nomadi". Žive na ručno izrađenim barkama i sve što im je potrebno nose sa sobom na more. Na obalu dolaze samo kako bi trgovali ribom ili popravili čamce.

Naučnici kažu da su se njihova tela u tolikoj meri prilagodila životu na i u moru da deca bez pomagala vide kristalno jasno do dubine od 25 metara, a nedavno sprovedeno istraživanje pokazalo je da imaju neuobičajeno veliku slezenu što je rezultat ronjenja na dah.

Odrasli članovi zajednice na dah mogu da zarone i 70 metara duboko, 'naoružani' samo drvenom zaštitnom maskom za oči i kopljem za lov ribe. Povećana slezina kod pripadnika plemena Bajau je adaptaciono sredstvo koje im omogućuava da zarone dublje od ostalih ljudi.

Zavirite u Čudesni podvodni svet

Naučnici kažu da je to prvi pokazatelj genetičke adaptacije kod savremenih ljudi na neke okolnosti, u ovom slučaju na slobodno ronjenje na dah koje pleme Bajau praktikuje već više od 1000 godina. 

"Nema puno informacija o ljudskoj slizeni kada govorimo o fiziologiji i genetici", kaže američka naučnica dr. Melisa Ilardo, koja je posetila pripadnike plemena Bajau i vodila istraživanje. "Od ranije nam je poznato da Vedelova foka koja može da zaroni vrlo duboko, ima neproporcionalno veliku slzinu. Verujem da se slična stvar dogodila i kod ljudi, odnosno kod pripadnika plemena Bajau."

Pod morem kao vidre

Doktorka Ilardo kaže da joj je jedan pripadnik zajednice Bajau kazao kako je jednom dok je lovio ribu pod vodom ostao punih 13 minuta. Toliko vremena 'u cugu' pod vodom mogu da provedu samo morske vidre, piše "Cell".

Za vreme boravka u njihovon selu Jaja Bakti doktorka Ilardo je ultrazvučnim aparatom pregledala slezinu 59 pripadnika plemena, a potom rezultate uporedila s ultrazvučnom snimkom 34 pripadnika susednog plemena.

Život morskih nomada: Upoznajte pleme bez zemlje

Po povratku na Univerzitet u Kopenhagenu gde je pregledala snimke, ustanovila je da je slezina pripadnika Bajaua bila za 50 odsto veća. Pojasnila je da slezina služi za razgradnju oštećenih crvenih krvnih zrnaca i kao rezervoar krvi, pa smatra jednim od središta aktivnosti retikuloendotelnog sistema (dela imunog sistema).

Dr. Ilardo je ustanovila da povećana slezina plemenu Bajau obezbeđuje 10 odsto više krvnih zrnaca nego ljudima s uobičajeno velikom slezinom. Zbog dodatne količine krvnih zrnaca koje prenose kiseonik po krvotoku pripadnici plemena Bajau mogu ostati duže pod vodom.

Tajne životinjskog sveta iz dubina mora i okeana: Zavirite u jedinstveni podvodni svet

Proučavajući genome Bajaua i dvaju drugih lokalnih zajednica, naučnica je kod prvih izolovala češću prisutnost gena PDE10A koji učestvuje u proizvodnji tiroidnih hormona (hormona štitne žlezde), a povezuju se i s veličinom slezine.

U eksperimentima na miševima pokazalo se da "PDE10A reguliše tiroidne hormone koji kontrolišu veličinu slezine, što znači da se kod pripadnika plemena Bajau slezina povećala zbog dugog i čestog ronjenja na velikim dubinama", pokazala je studija.

Dr. Ilardo kaže da je potrebno sprovesti dodatna istraživanja kako bi se shvatilo na koji način hormoni štitne žlezde utiču na veličinu ljudske slezine. "Sve što smo saznali ukazuje na to u koliko nam je meri važno i vredno urođeničko stanovništvo koje živi u ekstremnim životnim uslovima u svim delovima sveta", smatra koautor studije Eske Vilerslev, profesor na Univerzitetu u Kopenhagenu.

Istraživanje bi u budućnosti moglo da pomogne naučnicima da shvate na koji način organizam reaguje na akutnu hipoksiju, odnosno gubitak kiseonika u raznim situacijama, bilo da je reč o ronjenju na dah, penjanju na velike visine ili o operativnim zahvatima i bolestima pluća.

Izvor: Hina



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u decembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.