Zemlja vulkana, vilenjaka i bitkoina: Zašto je Island idealno mesto za proizvodnju virtuelnog zlata?

U srcu islandskih polja lave raste jedna od najvećih fabrika bitkoina na svetu gde se proizvodi virtualno zlato. Njena lokacija je tajna kako ne bi mogli da je napadnu najsofisticiraniji lopovi.

Zemlja vulkana, vilenjaka i bitkoina: Zašto je Island idealno mesto za proizvodnju virtuelnog zlata? Foto: Shutterstock

Zahvaljujući podzemlju punom vruće vode, koja omogućava stvaranje obilja struje i to po povoljnoj ceni, Island se pretvorio u raj za "rudare" kriptovaluta poput bitkoina.

Suprotno od evra ili dolara, bitkoin nastaje u informatičkim "rudnicima" ili "farmama", kako se nazivaju skupovi računara koji stvaraju tu kriptovalutu i potom je prodaju na berzi na internetu.

Jedna takva "farma" nazire se u islandskoj vulkanskoj pustinji. Hangar od srebrnog lima skriva moćne kompjutere, a pored se nalaze još četiri zgrade. 

Uskoro će biti dodata još dva nova skladišta. To je "farma" kompanije Genesis Mining nazvana Enigma. Ime je dobila po prvoj mašini za dešifrovanje poruka koje su koristili Nemci u Drugom svetskom ratu.

Unutar hangara nalazi se desetine hiljada kompjuterskih sistema za proizvodnju bitcoina (eng. "mining rig"). 

Smešteni su na prostoru od 400 metara kvadratnih i proizvode zaglušujuću buku, slićnu onoj koju proizvodi džambo džet pre poletanja.

Jedan "mining rig" sastavljen je od matične ploče, računarkske memorije, hard diska, procesora i šest grafičkih kartica.

Saznajte i Kakva je budućnost novca?

Njegova funkcija je upravljanje kompleksnim algoritmima kako bi se mogle beležiti transakcije, autentične i numerisane.

Ta tehnologija, nazvana "blockhain" obično se upoređuje sa digitalnom računovodskom knjigom, samo što bi ona trebalo da buse neuništiva i nemoguće ju je falsifikovati. 

Ta tehnologija nazvana "blockchain" obično se uspoređuje s digitalnom računovodstvenom knjigom. Samo što bi ova trebala biti neuništiva i nemoguće ju je falsificirati.

U završnici, na svakih 10 minuta u tim "rudnicima" ili "farmama" proizvede se 12,5 bitkoina.

"Svako ih može napraviti u svojoj kući, bez ikakve pravne prepreke i tehničkih ograničenja", objašnjava Filip Salter, predsednik Genesis Mining-a na Islandu, mladi nemački inženjer star 25 godina.

Mašine rade 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji.

Pogledajte i Više od polovine stanovništva ove zemlje veruje u vilenjake

Od oko 17 miliona bitkoina u opticaju je u čitavom svetu, a deo napravljen na Islandu još uvek je skroman. Međutim, to ostrvo u severnom Atlantskom okeanu nada se povećanju svog udela i velikoj dobiti nakon što su kineseke vlasti lansirale rat protiv virtuelne valute.

Island nudi jedinstvene uslove u svetu za proizvodnju kriptovaluta zbog svoje geometralne energije, jako jeftine i 100 odsto obnovljive.

Cena prosečnog kilovatsata bez taksi na Islandu iznosi 0,06 evra i gotovo je dvostruko jeftinija u Evropskoj uniji, podatak je Eurostata za 2016. godinu.

Time je Island jedna od najkonkurentnijih zemalja u Evropi nakon Srbije, Makedonije i Bosne i Hercegovine.

Najkompleksnija mašina u istoriji civilizacije: ITER, projekat koji će omogućiti neograničenu energiju

Pored toga, prosečna godišnja temperatura na ostrvu, otprilike pet stepeni Celzijusovih, idealna za izbegavanje pregrevanja.

Baterija s ventilatorima usisava polarni vetar pa ga filtrira i meša s toplotom koju proizvode računari. Ta toplota doseže 80 stepeni, ali zahvaljujući hladnom vetru ona u prostoru gde se odvija "rudarstvo" pada na nivo od pet do 25 stepeni.

Kompanija Genesis Mining osnovana je krajem 2013, a ranije se nalazila u Bosni i Hercegovini dok su njeni glavni konkurenti bili u Kini ili Sjedinjenim Državama. I druge kompanije s informatičkim "farmama" razmišljaju sada o preseljenju na Island sledeći primer Genesisa.

Pogledajte i 8 razloga zašto je Island najneverovatnija destinacija na svetu

"Potražnja je značajno porasla, posebno u poslednja tri meseca", kaže Johan Snori Sigurbegson iz islandske elektroenergetske firme HS Orka.

Interes za dolascima na Island porastao je uprkos oscilacijama bitkoina čija se vrednost trenutno kreće oko 10.000 dolara.

"Cena bitkoina nije baš dobar indikator uspešnosti rudarenja“, ističe Filip Salter, koji se boji konkurencije u ovom, trenutno vrlo primamljivom sektoru. 

Prema procenama HS Orke, tri najveće kompanije vlasnice podatkovnih centara i "farmi" kriptovaluta trebale bi 2018. da potroše više struje nego svih 350.000 stanovnika Islanda zajedno.

Potražnja za strujom bi tako mogla premašiti ponudu.

Islandske "farme" su, međutim, postale žrtve svog uspeha. Dobro organizovani lopovi ih vrebaju. Od decembra do januara napadnuto ih je 600 zbog plena od oko 1,6 miliona evra.

Izvor: Hina



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u decembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.