Vesti

Na renesansnim slikama otkriveni najraniji prikazi raka dojke do sada

Foto: Fonet
Foto: Fonet

Alati

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
emailPošalji prijatelju

Često se smatra da je karcinom moderna bolest, podstaknuta našim izborima u ishrani i životu. Međutim, najnovija studija pokazuje da smo u velikoj zabludi...

Bez obzira da li ste ljubitelj renesansne umetnosti ili ne, postoji jedna stvar oko koje se svi mogu složiti, a to je da na slikama preovlađuju gole ženske grudi. I iako je umetnost jedini razlog tome, naučnici su sada iskoristili upravo ove slike kako bi analizirali istoriju bolesti raka dojke.

Rafaela Bjanuči i Antonio Perćiakante, glavni autori novog istraživanja objavljenog u časopisu “The Lancet”, kažu da postoji sumnja da je rak dojke bolest modernog doba. Ipak, najnoviiji nalazi pokazuju da je bolest bila prilično česta i u prošlosti.

Pogledajte i Koje žene imaju veće šanse da obole od karcinoma

Naime, proučavajući prevelanciju raka dojke u prošlosti, naučnici su otkrili dva umetnička dela iz doba renesanse koja prikazuju znake ove opake bolesti. 

Prvi znak se pojavljuje na slici “Allegoria della notte”, italijanskog slikara Mikele Tozinija, nastaloj između 1553. i 1555. godine. Na slici vidimo ženu čija je leva dojka manja od desne, a bradavica uvučena, što su upravo simptomi raka.

"Allegoria della notte", Michele di Ridolfo Del Ghirlandaio" Foto: Fonet

Druga slika, “The Allegory of Fortitude”, delo italijanskog slikara Masoa da San Frijana, prikazuje žensku foguru koja sedi iznad lava. Njena leva dojka izgleda otečeno oko bradavice - područja gde se tumor probio kroz kožu.

“Ove karakteristike su u skladu sa onim kod ulcerisanih, nekrotizovanoh karcinoma dojke i povezane su sa limfedemom”, navodi se u studiji. “Prilično smo sigurni da su ove žene patile od malignog raka dojke.”

Pogledajte i „Tihi ubica“ koji odnosi više života nego rak dojke: 7 ranih simptoma raka pankreasa

Činjenica da oba umetnička dela datiraju iz 16. veka nije slučajna. Kako Bjanuči i njene kolege objašnjavaju u studiji, Renesansa je obeležena kao period inovacija na polju medicine, a jedna od tih inovacija bila je i operacija tumora na dojci. Francuski hirurg Bartelemi Kebrol (1529-1603), koji je služio kralju Henriju IV i predavao na Univerzitetu u Monpeljeu, bio je jedan od prvih praktikanata mastektomije, hirurškog uklanjanja grudi.

Otkriće koje menja sve što znamo: Ćelije raka dojke metastaziraju pre dijagnostikovanja tumora?

Međutim, radikalna mastektomija u to vreme nije bila tako česta praksa, pre svega zbog nedostatka opšte anestezije, aseptične tehnike, ali i činjenice da su grudi u to vreme smatrane simbolom ženstvenosti, te su mnogi hirurzi smatrali praksu nehumanom. 

Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u septembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.