Najneobičnije nove vrste na planeti

Svetleća bubašvaba, majmun sa plavom zadnjicom i sunđer karnivor u obliku harfe našli su se na listi deset najzanimljivijih novih vrsta, saopštili su naučnici.

Najneobičnije nove vrste na planeti Foto: Wikimedia Commons

Tokom proteklih šest godina, listu deset novih vrsta sastavlja Internacionalni Institut za istraživanje vrsta pri državnom Univerzitetu u Arizoni i objavljuje je na godišnjicu rođenja Karla fon Linea, švedskog prirodnjaka i naučnika. U 18. veku botaničar Line napravio je savremen sistem za imenovanje i klasifikovanje vrsta.

Stručno telo izabralo je listu 10 novih vrsta od preko 140 nominovanih – da bi se njihov ulazak na listu razmatrao, vrste su morale biti imenovane tokom 2012. godine prema odgovarajućem sistemu imenovanja.

„Tražili smo organizme neočekivanih karakteristika ili veličine, kao i one pronađene na retkim ili teško dostižnim staništima“, naveo je u saopštenju Antonio Valdekasas, biolog i zoolog sa Nacionalnog muzeja prirodnih nauka u Madridu, Španija. „Takođe smo tražili organizme koji su posebno značajni za čovečanstvo – one koji igraju određenu ulogu u ljudskom okruženju ili su sa njima u vezi“, dodao je Valdekasas predsednik odbora koji je pravio ovu listu.

Vrste sa čudnim karakteristikama

Jedna od takvih vrsta je i bubašvaba koja svetli u mraku nazvana Lucihormetica luckae. Svojim svetlećim osobinama, ova vrsta bubašvabe zapravo oponaša svoju toksičnu rođaku i na taj način tera predatore od sebe.

Pored bubašvabe, na listu je dospeo i sunđer mesožder u obliku harfe. Sunđer (Chondrocladia lyra), koji živi na više od tri kilometara ispod Tihog okeana, ima 20 bodljikavih lopatica koje podsećaju na žice harfe. Kada ulovi mesnati plen, sunđer ga obavija u tanku membranu i polako počinje da vari životinju.

Na listi se našao i majmun sa plavom zadnjicom. Otkriven u Demokratskoj Republici Kongo, Cercopithecus lomamiensis je životinja koju je lakše čuti nego videti. Očigledno, ovaj majmun dubokim glasom izvodi pesmu u zoru. I pored toga, on ima neke čudne karakteristike, uključujući ogoljeni deo kože plave boje na zadnjici i genitalijama, kao i čovekolike oči.

U ovom neobičnom društvom našli su se još i noćna zmija koja jede puževe (Sibon noalamina) pronađena na planinskom vencu u Panami; žaba ekstremno male veličine (Paedophryne amanuensis) – dugačka je 7 milimetara i sada se smatra najmanjim kičmenjakom na svetu.

Na listi su još i crna gljiva koja preti da ošteti crteže koji se nalaze u pećini iz doba paleolita; zatim sićušna ljubičica sa visokih Anda u Peruu; žbun, koji spada u ugrožene vrste, sa smaragdno-zelenim listovima i cvetovima izrazito ljubičaste boje; i nova vrsta visećih muva koja oponaša lišće nalik onom sa ginko drveta.

Identifikovanje biodiverziteta

U odboru kažu da je identifikovanje vrsta na Zemlji težak posao, pogotovo od kada su mnoge od njih ugrožene.

„Decenijama smo u proseku otkrivali oko 18 hiljada vrsta godišnje, što se činilo razumljivim pre krize biodiverziteta. Sada, kada znamo da milioni vrsta možda neće preživeti 21. vek, vreme je da ubrzamo tempo“, naveo je u saopštenju Kventin Viler, osnivač i direktor Internacionalnog Instituta za istraživanje vrsta pri državnom Univerzitetu Arizona, dodajući da im je potrebna jedna misija slična onoj kakvu ima NASA, da bi u narednih pedeset godina pronašli još 10 miliona vrsta.

Izvor: LiveScience



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...