Vesti

Tajna ljubav u logoru smrti: Neverovatna životna priča majstora za tetovaže u Aušvicu (FOTO)

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Alati

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
emailPošalji prijatelju

Više od pola veka Lale Sokolov živeo je sa tajnom, a od njegove želje za preživljavanjem bila je jedino snažnija ljubav prema zatovrenici 34902.

Lale je tokom sledeće dve godine sa svojim asistentima tetovirao stotine hiljada zatvorenika. Samo su zatvorenici Aušvica, Birkenaua i Monovica tetovirani i te tetovaže su postale jedan od najprepoznatljivijih simbola Holokausta i nacističke fabrike smrti. Tetoviranje je počelo tokom jeseni 1941. godine.

Na proleće 1943. godine svi zatvorenici su bili tetovirani i numerisani. Lale je tetovirao mašinom sa dve igle, nakon što se metoda utiskivanja brojeva pokazala neefikasnom.

Dok je još bio Pepanov asistent, u julu 1942. dobio je zadatak da na kožu jedne devojke upiše broj 34902. Slovak je priznao da ga je tetoviranje mladih žena ispunjavalo jezom. Pepan bi mu tada rekao da to mora da uradi inače će ga nacisti ubiti.

Lale je uzeo devojčinu ruku i dok joj je tetovirao broj na ruku, ona je tetovirala svoj broj na njegovo srce. Zatvorenica broj 34902 zvala se Gita i boravila je u ženskom logoru u Birkenauu.

Pogledajte i Muzej Aušvic: Nakon više od 70 godina u duplom dnu šolje pronađen nakit logorašice (FOTO)

Uz pomoć svog čuvara iz SS-a, Lale joj je slao pisma, a ta pisma su dovela i do tajnih susreta. Lale je pokušavao da brine o njoj. Potajno joj je davao dodatne namirnice i čak je uspeo da je prebaci na bolje radno mesto. Pokušao je da joj pruži nadu.

"Gita je imala svoje sumnje. Snažne sumnje. Nije videla budućnost. On je uvek znao da će preživeti. Nije znao kako, ali sve se vraća na to. On je preživeo zato što je imao sreće, bio je na pravom mestu u pravo vreme i uspeo je da izmanipuliše prilike koje su mu se ukazale", dodaje Moris.

Lale je koristio svoju poziciju majstora za tetovaže kako bi prehranio što je više moguće ljudi. Menjao je čak i novac i nakit za hranu i potrepštine koje su zatvorenicima najviše nedostajale.

Spas od Holokausta pronašla u bunkeru: Priča poslednje preživele iz Varšavskog geta

Kada su 1945. godine neposredno pre dolaska Rusa u Nemačku logori ispražnjeni, Gita Fuhrmanova je nestala iz Laletovog života. Bila je među odabranima koji su napustili logor. Lale je zahvaljujući nakitu koji je ukrao od nacista uspeo da stigne do svog rodnog mesta Krompahija u tadašnjoj Čehoslovačkoj.

The Tattooist of Auschwitz - a new book by Heather Morris on the lives of Lale and Gita Sokolov - https://t.co/hEgW2HcTHE

Da li je mogao da se nada da će ikada opet videti Gitu?

Na konjskoj zaprezi se zaputio prema Bratislavi, mestu gde bi povratnici u Čehoslovačku prvo došli. Proveo je nedelje čekajući na železničkoj stanici, međutim nije imao uspeha. Šef stanice mu je rekao da pokuša da proveri u Crvenom krstu.

Na putu do tamo, mlada žena je iskoračila na ulicu ispred njegove konjske zaprege. Njeno lice mu je bilo poznato. Oči takođe. Gita ga je pronašla.

Pogledajte i Hrabro srce Irene Sendlerove: Heroina koja je tokom Holokausta spasla 2.500 dece (VIDEO)

Par se venčao u oktobru 1945. godine, i tada su promenili prezime u Sokolov, kako bi se bolje uklopili u sovjetsku Čehoslovačku. Lale je otvorio prodavnicu tekstila i ona je neko vreme bila uspešna, ali kada je vlast otkrila da potajno šalje novac pokretu za ustanovljenje jevrejske države, prodavnica mu je nacionalizovana, a on je završio u zatvoru.

Tokom jednog dopusta, on i Gita su pobegli iz Čehoslovačke. Prvo su neko vreme bili u Beču, pa su se preselili u Pariz, da bi na kraju stigli do Australije i Melburna. Lale je tamo ponovo pokrenuo prodavnicu tekstila, a Gita je počela da dizajnira haljine. Prvo dete su dobili 1961. godine, kada im se rodio sin Gari.

Saznajte i Da li se trauma žrtava Holokausta prenela na naredne generacije?

U Melburnu su ostali do kraja svojih života. Gita je pre svoje smrti 2003. godine nekoliko puta posetila Evropu. Lale se nikada nije vratio.

Heder Moris je tokom istraživanja koje je sprovodila za potrebe pisanja knjige otkrila i da su Laletovi roditelji ubijeni u Aušvicu, ali on je umro pre tog otkrića, tako da nikada nije saznao šta im se dogodilo.

Sokolovljeva priča fascinirala je Kedrika Gefena, predsednika organizacije March of the Living Australia, koja odaje počast žrtvama i onima koji su preživeli Holokaust.

ZAPOSTAVLJENI HOLOKAUST: Zločin svakog dana, sem nedelje

"Nikada nisam razmišljao o identitetu osobe koja je tetovirala zatvorenike. Nisam znao da li su bili zatvorenici koje su nacisti naterali da rade taj nezamisliv posao", tvrdi Gefen.

Za njega je ova priča važna jer se putem nje stvara veza s prošlošću.

"Ovo su opipljive emocije i iskustva ljudi. Važno je ispričati te priče jer se tako humanizuje uloga o kojoj mnogi ljudi nisu ni razmišljali. Ko je osoba koja je morala tako fizički da degradira ljude? Zašto je on to radio? Kakav je bio njegov život? Šta mu se dogodilo?", rekao je Gefen.

Izvor: Jutarnji.hr

« 1 2
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u oktobarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.