Dr Zoran Radovanović: Odluka o vakcinaciji nije demokratsko, već civilizacijsko pitanje

U Srbiji se u poslednje vreme dosta radi na pojačavanju kaznene politike prema onim roditeljima koji ne žele da vakcinišu decu, ali treba znati da se i u drugim zemljama zdravstveni radnici bore da ubede mame i tate da ne odbijaju vakcine za najmlađe.

Dr Zoran Radovanović: Odluka o vakcinaciji nije demokratsko, već civilizacijsko pitanje Foto: Shutterstock

Oko tri miliona nevakcinisanih ljudi u svetu svake godine umre od difterije, tetanusa, velikog kašlja i malih boginja, a najviše mališani mlađi od pet godina. Oko milion osoba u Evropskom regionu Svetske zdravstvene organizacije nije vakcinisano osnovnim vakcinama protiv bolesti koje se mogu prevenirati vakcinacijom, pa su brojne zemlje suočene sa epidemijama malih boginja, rubele, zaušaka koje se javljaju kod osetljive populacije koja nije dobila cepivo ili nije vakcinisana na vreme. 

Zahvaljujući projektu delegacije EU u Srbiji koji sprovodi Britanski savet, ekipa lista “Politika” imala je prilike da poseti sedište Svetske zdravstvene organizacije – Regionalne kancelarije za Evropu u Kopenhagenu, u Danskoj, gde su razgovarali sa dr Draganom Jankovićem, sa Programa vakcinabilnih bolesti i imunizacije. 

"Preporuka SZO je da se deca vakcinišu jer je to dokazan način da se spreči pojava bolesti i da se zaštiti zdravlje deteta. To je naša globalna politika u sve 194 zemlje. Kako će koja država sprovesti program sistematske vakcinacije odluka je koju donose" nacionalna ministarstva zdravlja i referentne ustanove sistema, sagledavajući mnoge faktore, pre svih koliko su određene bolesti prisutne, kakva je razvijenost i struktura zdravstvenog sistema, kakav je odnos stanovništva prema vakcinacijama. Na osnovu podataka iz 53 ze­mlje Evropskog regiona SZO, visok obuhvat vakcinacijom ne može se generalizovano povezati sa postojanjem ili odsustvom zakonske regulative, odnosno sa obaveznom ili dobrovoljnom vakcinacijom. U Skandinaviji, Danskoj i Švedskoj na primer, postoji sistem dobrovoljnog odlučivanja. Dakle, vakcinacija nije obavezna. Sa istim sistemom, danski obuhvat vakcinacijom je nešto niži od švedskog. U Srbiji i Mađarskoj vakcinacija je obavezna, i opet postoji velika razlika u obuhvatu nekim vakcinama u ove dve zemlje. Razlozi zašto se ne vakciniše su razni, a opet u svim zemljama slični. Neko ne želi vakcinu zbog religije, neko misli da ona nije dobra, neko nema vremena da ode u zdravstvenu ustanovu, a neke zemlje imaju problema sa nabavkom vakcina. U Danskoj je najmanje dece vakcinisano u Kopenhagenu, a i druge zemlje u Evropi imaju probleme sa imunizacijom u velikim gradovima", pojašnjava dr Janković.

Pogledajte i 4 najčešće zablude o vakcinama

On napominje da od kada je napravljena vakcina – postoji i antivakcinalni lobi, kao i da je naglašavanje važnosti vakcinacije mnogo bitnija vrednost zakona nego sama ka­zne­na politika. 

“Ne postoji vakcina koja je 100 odsto efikasna, i među vakcinisanom decom biće onih koji nisu uspeli da razviju imunitet, ali su vakcine najbolja i nekad jedina zaštita od bolesti. Visok obuhvat je bitan jer se tako štite deca koja ne smeju da se vakcinišu zbog hroničnih bolesti. Ona su najviše ugrožena kada se nađu u okruženju dece kojoj roditelji ne dozvoljavaju da do­biju cepivo. Priče u vezi sa MMR vakcinom su omiljene među antivakcinalnim lobijem jer seju strah među roditeljima od neuroloških poremećaja pre svega autizma kod dece. To je neosnovano. Samo se poremećaj najčešće otkriva u istom uzrastu kada se dobija i ova vakcina. Ta priča je pala na svim osnovama, ne postoji uzročnoposledična veza i sve studije su to odbacile” dodaje dr Janković.

Pročitajte i Edvard Džener: Neobična priča o prvoj vakcini

U Ministarstvu zdravlja Srbije napominju da su analize koje se redovno rade pokazale da opada obuhvat vakcinisane dece iz godinu u godinu i da je potrebno preduzeti mere koje će na sistemski način uticati na veći obuhvat vakcinisane dece. U ovoj instituciji naglašavaju da će u narednom periodu raditi još više na edukaciji kako građana, tako i zdravstvenih radnika.

Prema rečima našeg uglednog epidemiologa prof. dr Zorana Radovanovića, po mnogim merljivim pokazateljima, od ekonomije i visine dohotka, preko infrastrukture i ekologije, do demokratske tradicije i vladavine prava, Srbija je bliža podsaharskoj Africi nego Danskoj i Švedskoj. 

"U uređenim društvima, gde se veruje vlastima, pa i lekari uživaju poverenje građana, nema potrebe zakonski nametati bilo koju meru koja služi dobrobiti i pojedinca i zajednice. Tako se na severu Evrope, kao i u drugim zemljama sličnog stepena razvijenosti, vakcinacija preporučuje, ali je obuhvat viši nego u Srbiji. Tamo postoji apsolutno poverenje u dobronamernost lekara, pa bi sumnja da on nastupa u interesu mafije bila shvaćena kao neuobičajeno ponašanje i zahtevala bi da socijalne službe provere kakvi se dodatni ispadi i rizici po dete motaju u glavi takve osobe", ističe dr Radovanović.

Pogledajte i Autizam i vakcine

Vakcinacija je obavezna u delovima sveta koje odlikuje skeptičan odnos prema pravednosti društvenog sistema i dobronamernosti vlasti (primer je SAD, sa 15, 16 vakcina obaveznih za stupanje u dečji, odnosno školski kolektiv) ili gde postoji lagodan odnos prema obavezama, kao na jugu Evrope (Italija, Francuska, Španija).

"Nametnuta je lažna dilema da li je vakcinacija pitanje ljudskih sloboda. Za pojedinca koji živi u zajednici, lična sloboda prestaje tamo gde počinje da ugrožava slobodu drugog čoveka. Odluka o vakcinaciji nije demokratsko, već civilizacijsko pitanje. Cilj je da se postigne visok obuhvat, a stvar je taktike kako će se dostići taj cilj. U zemljama EU je obuhvat vakcinom protiv malih boginja, zaušaka i rubeole (MMR) bar 90 odsto, sa izuzetkom Italije i Kipra, gde je 85 odsto. Upravo zato su Italijani uveli obaveznu vakcinaciju i protiv ove tri bolesti", dodaje dr Radovanović.

Izvor: Politika



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...